Izvor: Dzungla.org, 22.Dec.2013, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želudac trpi posledice praznika i preobilne ishrane
SEDAM odsto stanovnika Srbije svakodnevno oseća gorušicu. U vreme praznika i slava, kada je ishrana uglavnom neumerena i preobilna, uz kombinovanje masne hrane i alkohola, procenat onih sa lošim varenjem sigurno je i veći. Stalni ili povremeni bolovi u gornjem delu trbuha, osećaj rane sitosti, mučnine, nadimanja, podrigivanje, čak i nagon za povraćanjem, ali bez gubitka težine, mogu biti uzrokovani dispepsijom, odnosno gastroezofagealnom refluksnom bolešću, koju pacijenti najčešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << prepoznaju kao gorušicu. – Kod problema sa dispepsijom želudac ne radi adekvatno, izbacivanje sadržaja iz želuca je usporeno – kaže za „Novosti“ dr Aleksandar Simić, specijalista hirurgije, načelnik Odeljenja za endoskopiju i funkcionalnu dijagnostiku Klinike za digestivnu hirurgiju, Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije. – Kada jedete, potrebno je osam sekundi da hrana stigne u želudac. Posle dva do dva i po sata, ako je peristaltika želuca normalna, hrana prelazi u dvanaestopalačlno crevo. Kod osoba sa dispepsijom želudac ne može dovoljno da se zgrči i istisne hranu, ona se zadržava i raspada i dovodi do nadimanja. Svim tegobama sa varenjem zajednička je nadutost, ali ovi problemi ne moraju isključivo da potiču od gornjeg digestivnog trakta (jednjaka i želuca). Dešava se i da tegobe samo „maskiraju“ neke ozbiljnije bolesti. Zato je, naglašava dr Simić, pažljiva dijagnostika u skladu sa simptomima pacijenta, neophodna. SAVETI * Dobro i polako žvakati, najmanje 20 puta * Treba jesti najmanje tri ili četiri obroka dnevno* Obavezno doručkovati * Poslednji obrok uzeti najmanje tri do četiri sata pre spavanja * Posle obroka prošetati ili biti u uspravnom položaju * Važno je jesti u tačno određenim intervalima * Izbegavati alkohol i nikotin * Izbegavati previše vruća jela, kao i žvakaću gumu * Izbegavati naprezanje trbušnih mišića, nošenje odeće koja steže u struku * Podići uzglavlje – Ako problemi nastaju neposredno posle unosa hrane ili do dva sata posle obroka, problem verovatno leži u želucu ili u jednjaku – pojašnjava dr Simić. – Simptomi poput gorušice, bola, mučnine najverovatnije su benigni, osim ako su povezani sa značajnijim gubitkom težine. Pacijenti osećaju tegobe najčešće mesecima, pa i do godinu dana. Jedno vreme one rastu, pa naiđe period stagnacije, zatim opet dođe do jačanja simptoma. Ovakav „obrazac“ uočen je naročito kod mlađih osoba kao i onih koji nisu gojazni. Iza problema lošeg varenja u tim slučajevima najčešće stoji anatomski problem (želudačna kila) ili stres – napetost na poslu, neredovna ishrana, nedovoljno tečnosti, manjak sna. Još jedan važan uzrok lošeg varenja i gorušice može da bude helikobakter pilori, koja se krije iza 70 odsto slučajeva dispepsije. Na našim prostorima polovina stanovništva inficirana je ovom bakterijom, ali 80 odsto njih nema nikakve tegobe. Medicina još nije pronašla konkretan „okidač“ koji kod ljudi sa helikobakterom izazove kliničke manifestacije bolesti – povećano lučenje kiseline i smanjenu peristaltiku želuca. – Ako pacijent duže od mesec dana ima tegobe i one se nastave i kada se promeni higijensko-dijetetski režim, onda je najbolje da se obrate stručnjaku – sugeriše dr Simić. KOMPLIKACIJE Nelečeni problemi sa radom želuca mogu da se iskomplikuju u vidu ozbiljnijih poremećaja. Infekcija helikobakterom je priznata kao prekancerozno stanje, a ako je jednjak u dugom periodu izložen kiselini koja se vraća iz želuca, može da dođe do karcinoma – naglašava dr Aleksandar Simić. – Kiselina može čak da bude uzrok nastanka problema sa plućima, naročito kod starijih ljudi. Pojava kiseline u plućima izaziva zapaljenje pluća i njihovo hronično oštećenje. -Obično tada radimo neprijatnu, ali vrlo korisnu dijagnostičku proceduru, endoskopiju. Određeni pacijenti nemaju anatomski problem, poput želudačne kile, niti oštećenja jednjaka, a imaju izrazitu gorušicu. Najčešće su to mlađe osobe i takvim pacijentima radimo impendancu/pehametriju, metodu kojom uvodimo kateter u jednjak i merimo vrednosti kiseline tokom 24 časa.Stanovništvo na ovim prostorima dugo toleriše loše varenje, navikne se na tegobe ili koristi slabije lekove, koji samo zamaskiraju simptome, ali ne utiču na uzroke. Kako navodi sagovornik „Novosti“, danas se u lečenju dispepsije koriste dve grupe lekova: jedni smanjuju kiselinu, a drugi teraju želudac i jednjak da se brže prazne. – Iako su ljudi navikli na starije generacije lekova, savremeni inhibitori protonske pumpe i prokinetici ipak su kvalitetniji – uveren je dr Simić. Osim lekova, problemi lošeg varenja, u zavisnosti od procene, leče se i operativno. Ako na primer imamo pacijenta sa refluksnom bolešću, želudačnom kilom, teškim oštećenjem jednjaka, on će doživotno morati da uzima terapiju. Ako je to mlada osoba, ili neko ko loše reaguje na lekove, u tom slučaju radimo laparoskopsku antirefluksnu operaciju. OpširnijeVečernje Novosti
