Izvor: Blic, 19.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zečice konačno među Srbima!
Zečice konačno među Srbima!
Kao što vidite, sve dobre stvari dolaze u Srbiju, pa tako i ‘Playboy’'. Ovim rečima je počela uvodna govorancija na velikom događaju koji se odigrao u noći 16. decembra - promociji časopisa 'Playboy', ekskluzivnog izdanja za Srbiju i Crnu Goru. Tokom večeri se niko nije potrudio da objasni zašto 'Playboy' predstavlja takvo blago, tako da sam ostala zbunjena kao što sam bila i na početku.
Ne razumem čemu tolika fama? Licenca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za izdavanje čak nije uzeta od Amerikanaca, već (simptomatično?) od Hrvata. Znači, mi smo treća ruka u čitavom procesu i upravo ta sintagma, sa svime što ona nosi, nekako je visila u vazduhu tokom čitave manifestacije. 'Playboy' party. Kako da ne!
Pre svega, događaj je 'počinjao' satima! Od 21 sat, kada je zakazan početak manifestacije, pa sve do 22.40 sati ljudi su se samo meškoljili u jeftino dekorisanoj prostoriji (stolovi su bili prekriveni materijalom za kese sa loše odštampanim 'Playboy' zekama), mahnito cimajući konobare koji su raznosili razna pića, trudeći se na taj način da ubiju dosadu i kad-će-već-nešto-da-se-desi nervozu. Muzika tu nikako nije pomagala, jer je bila u maniru najgoreg kompromisa: pošto smo 'Pink', najradije bismo vam doveli Anu Nikolić da zapeva, ali pošto kapiramo da ima i urbanih gradskih vukova, pustićemo ljigavu mild funky jazz varijantu. Da, mi živimo u Americi osamdesetih!
Što se tiče 'Pinka', oni su su potrudili da budu u svakoj pori na ovom događaju. Počev od VIP pozivnica (koje nisam imala prilike da vidim, ali za koje su mi rekli da su roze boje), preko hostesa koje su bile u ružičastim kompletićima, pa sve do osvetljenja koje je komplet bilo pink, oni su uspeli da naprave svojevrstan monopol. Fotografisanje i snimanje bilo je rezervisano samo za novinare 'Pinka', a na kraju krajeva, prva cover girl srpskog 'Plyboya' je jedna od njihovih voditeljki.
Zabava se nastavila u maniru najgoreg truleža svirkom nekakvog jazz banda, čijih je par članova izgledalo kao da baš i ne želi da bude tu, a na čije čelo je uskoro stala Ana Sofrenović, koja je potpuno egzaltirano pevala jazz klasike poput 'New York, New York', 'Every Time We Say Goodbye', 'Maybe This Time' itd. To se pokazalo u nastavku programa kada je posle skromnog govora (čiji je ključni deo naveden na početku) nekolicina nesrećnih devojaka preobučenih u zečice (što bi, pretpostavljam, svojom slatkoćom trebalo da razgli našu pohotu) odigrala nešto što nalikuje na cabaret show. Muziku uz koju su igrale je činio mix Lizine čuvene 'Cabaret', Merlinkine 'I Wanna Be Loved By You' i drugih. Komentari koji su se povremeno čuli od strane muške populacije na račun zečica nisu bili baš pohvalni. Jako je tužno što su od svih dobrih stvari koje Zapad može da pruži Srbi izabrali onu najnebitniju. Jako je tužno što, korak za korakom, dokazujemo da smo samo wannabes, koji će večito trčkati za 'velikom ligom'. Ova žurka je samo početak tog trka. U tom smislu, suprotno uvreženom mišljenju, moram da izrazim žaljenje što je 'Playboy' 'konačno' došao i u našu malenu zemlju. Mislim da smo načinom na koji je ova manifestacija održana, a pogotovo 'homemade' fotografijama (koje će Srbi imati prilike da gledaju narednih mesec dana, a koje više priliče 'Hustleru' nego 'Playboyu'), definitivno dokazali da smo dovoljno maleni za to. Mina Timotijević
