Izvor: Blic, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zavičaj u zavičaju“
Na svim radijima Kantona njegove stare i nove pesme, na naslovnim stranama njegovo nasmejano lice, preko puta katedrale tapkaroši prodaju karte po 80 KM ili 40 evra, iz izloga elektroradnje na Marijin dvoru sa šest monitora spot za „Sačuvaj me Bože, njene ljubavi", u ćevabdžinici „Hodžić" na Baščaršiji celo popodne samo jedna ploča. Svuda među Sarajlijama osećaj da im je milo.
Nije to običan dan običnog koncerta. Posle šest i po godina Zdravko Čolić se vratio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u rodni grad. Sećam se prošlog oktobra i engleskog sela Boks. Sa zvučnika studija „Real World" odjekuje pesma „Zavičaj". Slušamo nas šestorica, pet naših i Englez. U jednom momentu pesme glas postaje jecaj „Tvoja me suza pronalazi/reci: dođi i kraj/vrati me u zavičaj". Kad se muzika povrati u tišinu, svi dugo ćutimo.
Evo me ovog oktobra u Sarajevu, gde Zdravko donosi „Zavičaj" u zavičaj. Nije to mala stvar. Kao da slušaš Sinatru u Njujorku, Bona u Dablinu, Nanu Muskuri u Atini, Brela u Briselu, Edit Pjaf u Parizu. Neopisiv koktel emocija, obostranog nestrpljenja i bezgranične ljubavi.
U prepunoj „Zetri", više od 18.000 raspevanih ljudi i Zdravkova učiteljica Fatima Delić. Možda je zato i primetna trema u samom početku pesme „Gori vatra". Ona ubrzo nestaje u horu koji peva baš sve 43 pesme. Divno je biti na velikom koncertu u Sarajevu. To je jedini grad u bivšem zajedničkom zavičaju gde se publika ne stidi da pokaže koliko i kako voli pesmu koja je dotakne. I to ushićenje je trajalo sedam minuta duže nego ono junsko na „Marakani". Kako je bilo Zdravku nisam stigao da ga pitam. Dugo je posle koncerta ljudovao sa svojom rajom. Imali su strašnu želju da podele radost viđenja. Greh je to kvariti.
I šta kazati na kraju?! Godinama slušam priču kako nema više onog starog Sarajeva. Tako je, ali nema ni onog mog Beograda, Draženovog Zagreba, Bogicinog Novog Sada. Međutim, lažu oni koji tvrde da je Sarajevo ostalo bez duše. Ima tamo šarmera i šmekera, dragih i toplih, gostoljubljivih i neodoljivih, krasnih žena i duhovitih probisveta zbog kojih sam davne šezdeset i neke zauvek pao pred tim „zrnom sevdaha i ludila".
