Izvor: Press, 22.Maj.2018, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto smo u depresiji?
Ukoliko vam se događa da ste depresivni, to bi moglo da znači da je vaš slučaj nešto specifičniji
Fito.bli1. Još 2007. godine studije su pokazale da zdravi pacijent kada im se ukine san, ili se kvalitet sna značajno ospori tako što im se daje da pogledaju potresne fotografije ili kratki filmovi, imaju problema sa spavanjem i na taj način najlakše postaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << depresivni.
2. Poput one da se ne zna šta je starije koka ili jaje, ostaje enigma šta je uzrok čemu, da li pušenje uzrokuje depresiju ili su depresivni ljudi češće konzumenti nikotina. Poznato je da nikotin izaziva neurotransmitersku aktivnost mozga, a kao rezultat nastaje visok nivo dopamina i serotonina, što je istovetan način na koji deluju i antidepresivi.
3. Jedna korejska studija pokazala je da dugo vremena koje čovek provodi ispred računara koristeći socijalne mreže i takozvane čet rumove stvara depresivne osećaje, koji se kasnije mogu razviti u nešto daleko ozbiljnije. Zavisnici od interneta obično se bore sa svakodnevicom u kojoj je interakcija među ljudima nekako podrazumevana, pa umesto toga pribegavaju nečemu što je potpuno nestvarno.
4. Veliki broj mogućnosti, bez obzira da li se radi o kremi za ruke ili nekoj ozbiljnijoj vrsti odlučivanja za neke ljude može biti pogubna, jer oni loše reaguju na veliki broj izbora, koji kod takvih ljudi stvaraju stalan pritisak jer moraju da donose odluke, počevši od nekih nevažnih do nekih zaista bitnih odluka. A razlog tome je najverovatnije što ovi ljudi imaju izraženu težnju ka perfekcionizmu, te ih izbori na svakonevnom nivou previše iscrpljuju.
5. Loši odnosi među rođacima, takođe mogu razvijati ili podsticati depresivne osećaje, što je naročito izraženo kod muškaraca koji su bili u lošim odnosima sa članovima svoje porodice do 20. godine života. Važno je istaći da loše slaganje sa roditeljima u istom periodu ne dovodi do istih posledica, kao ono vezano za braću i sestre, pa psiholozi veruju da objašnjenje leži u razvoju deteta kroz vršnjačku socijalizaciju na primer.
6. Leto, zaista deluje kao neverovatan razlog za razvijanje depresije, naročito od kako je ustanovljeno da 5 odsto svetske populacije pati od takozvane zimske depresije. Ipak neverovatno je otkriće da svi oni koji osećaju promene raspoloženja tokom hladnih zimskih meseci, imaju promene raspoloženja i jednako teško podnose i periode kada ljudsko telo mora da se prilagodi povišenim temperaturama, a naročito promenama koje se događaju u biljnom svetu.
