Izvor: Vesti-online.com, 19.Mar.2015, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto se pretvaramo u naše mame?

Sva deca se zaklinju u mladosti da nikada neće postati kao svoji roditelji, da se nikada neće isto ponašati prema svojoj deci, da neće živeti na roditeljski način... A onda se nekako to ipak desi. Mnogi se pitaju - kako?

Liz Lenz, majka dvoje dece, ispričala je za "Gardijan" da u želji da smiri svoju ćerku, koja je neprestano udarala pelenama svog godinu i po dana starog brata, imala je osećaj da je njena majka progovorila iz nje.

Za razliku od svoje majke koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << je bila domaćica, Liz je želela da postane advokat, ali pre nego što je karijera uzela zamaha, postala je majka i posvetila se majičinstvu. Iako nije odustala od školovanja, kaže da je način na koji se ponaša sve više podseća na njenu majku.

Doktor Džerold Šapiro klinički psihijatar potvrdio je da je ovo čest slučaj. U procesu primarne socijalizacije sve oblike ponašanja usvajamo upravo od naših roditelja. Šapiro ističe da su njegova deca nekoliko puta naglasila da neki njegovi postupci neodoljivo podsećaju na njegovog oca, njihovog dedu.

- U tom trenutku sam shvatio zapravo koliko uticaj imaju naši roditelji na naše ponašanje - rekao je Šapiro.

Prepoznavanje naših roditelja u nama samima može izazvati mir ili potpuno suprotni efekat. Doktorka Stefani Sasipio kaže bez da obzira kakav odnos imamo prema roditeljima u sadašnjem trenutku, treba imati u vidu da su oni naša prva ljubav. Ona tvrdi da ljudi koje volimo i koji voli nas predstavljaju integralni deo naše ličnosti.

Doktorka Suzan Džouns kaže da je efekat mimikrije (opnašanja, imitiranja) vrlo specifičan za najranije detinjstvo. Deca uzrasta od dve godine na sve načine pokušavaju da se uklope u svet odraslih. Oponašaju odrasle kako pričaju, obavljaju dnevne rutine (kuvanje, pranje sudova, spremanje ručka), vožnja kola... Jezik, kulturne norme i praktične veštine koje deca uočavaju i oponašaju postaju sastavni deo njih u zrelom dobu.

Džouns napominje da mi nesvesno imitiramo ljude kojima se divimo, ili stručno rečeno učimo socijalne veštine. A jedini ljudi kojima se divimo kada smo mali su naši roditelji.

Veze koje se ostvaruju u najranijem detinjstvu nisi baš tako lako raskidive. Ispitanica pomenuta na samom početku teksta, Liz Lenz, kaže da njena ćerka imitira nju, tako što sedne za kompjuter i viče "dajte mi još pet minuta, molim vas ljudi. Samo još pet minuta!".

Nastavak na Vesti-online.com...