Izvor: Radio 021, 09.Jul.2015, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto milioni Japanaca ne izlaze iz kuće?
Ako još niste čuli za hikikomori, radi se o poremećaju koji pogađa milion mladih Japanaca koji se u jednom trenutku odlučuju da se povuku iz društva i vreme provode u svojim sobama.
Iako će neki reći kako se radi o tipičnoj agorafobiji, glavna je razlika u starosti pacijenata jer hikikomori pogađa isključivo mlade ljude. Jedan od stručnjaka za ovaj poremećaj, dr Takahiro Kato, kroz ovo je prošao još kao student i danas radi na prevenciji kako bi pomogao mlađim generacijama.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Naime, neki slučajevi su toliko ekstremni da nailaze na muškarce u pedesetima koji su se iz društvenog života povukli na više od 30 godina. Odbijaju kontakte s prijateljima pa čak i porodicom, a često se radi o inteligentnim i sposobnim mladim ljudima pa dodaje da je to veliki udarac japanskoj ekonomiji.
"Brinem zbog ovog jer se radi o jedan odsto stanovništva. Većina ih je završila fakultete pa ovo ima i ekonomski uticaj. Ponekad se radi o vrlo kvalitetnim fakultetima što je prilično tužno", govori Kato u intervjuu za ABC koji se nedavno pozabavio ovom temom.
Juto Oniši, 18-godišnjak iz Tokija, svoju spavaću sobu nije napustio gotovo tri godine, a tek je pre šest meseci zatražio stručnu pomoć. Dane je provodio spavajući, surfajući internetom i čitajući mange, a ni s kim nije želeo da priča. Veruje da je stanje izazvano njegovim neuspehom u srednjoj školi: "Jednom kada to iskusite, izgubite dodir sa stvarnošću. Znao sam da to nije normalno, ali nisam hteo ništa menjati. Osećao sam se sigurno".
Japansko ministarstvo hikikomorije opisuje kao ljude "koji ne učestvuju u društvu i nemaju odnose s ljudima van porodice", a simptomi moraju trajati duže od šest meseci.
Dr Kato pak dodaje da ovaj poremećaj češće susrećemo u Japanu nego na zapadu zbog kulturoloških razlika: "Japan se jako razlikuje od zapadnih društava. Na primer, odnos majke i deteta se izuzetno razlikuje. Japanski roditelji su preterano zaštitnički nastrojeni, a kod nekih ljudi to otežava proces osamostaljivanja. Budući da se od njih očekuje da se upišu na dobre fakultete, muška deca su pod ogromnim pritiskom".
Dodaje da je kod lečenja ovakvih slučajeva najbitnije postaviti višedimenzionalnu dijagnozu zbog psiholoških i bioloških aspekata problema.
"Ipak, uz dijagnozu, nadamo se i da ćemo razviti sistem ranijeg prepoznavanja rizika hikikomorija", zaključuje Kato.
