Izvor: Radio 021, 18.Dec.2015, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto kitimo jelku za Novu godinu
Nekad se kićenje jelke povezivalo samo s bogatima, odnosno oni su nekad bili jedini koji su kitili jelku za katolički Božić, a kasnije i za Novu godinu.
Kićenje jelke na način na koji to danas radimo 'rođeno' je u Nemačkoj, kada se u srednjem veku za katolički Božić jelka kitila crvenim jabukama, a na zapadu današnje Nemačke i kolačićima različitih oblika, te svećama koje su simbolizovale Hrista kao večnu svetlost.
U vekovima kasnije ovaj običaj se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << raširio po celom Starom kontinentu, a u Engleskoj se jelka ukrašena bombonama, papirnim cvećem, mašnama i malim poklonima prvi put pojavila 1841. godine. Ukrašavanje jelke nekad je bilo rezervisano samo za bogate, ali su ovaj običaj vrlo brzo prihvatili svi. Doseljenici iz Nemačke ovaj su običaj predstavili u Americi, a Azija je za kićenje jelke saznala od misionara.
Međutim, postoje brojne teorije o tome od kog je tačno običaja kićenje jelke zaista poteklo, a koje donosi Nešenal džiografik. Najčešće se pominje simbolika drveća u obredima pre pojave hrišćanstva, posebno u priči o Donarovom hrastu, stablu koje je drevno germansko pleme Hata smatralo svetim.
Po legendi, hrišćanski misionar Bonifacije, koji je kasnije proglašen svecem, isekao je 723. ili 724. godine jedno od ovih stabala kako bi paganima pokazao superiornost hrišćanstva nad njihovom religijom – izostanak reakcije paganskih bogova trebalo je da pokaže paganima da odbace svoju religiju i prihvate hrišćanstvo.
On je u tome i uspeo i trenutak opisan ovom legendom obično se smatra ključnim za pokrštavanje Germana. Obožavanje drveća bilo je vrlo često među evropskim paganima i uglavnom je preživelo njihovo prihvatanje nove religije.
