Izvor: Blic, 20.Jun.2015, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je neuhvatljivi pljačkaš banki, koji nikada nije koristi oružje, sam sebe prijavio policiji?
Klaj Tumej, neuhvatljivi pljačkaš koji nikada nije koristio oružje, uspešno je opljačkao nekoliko banki u periodu od 2005. i 2006. godine. Onda je jednoga dana odlučio da okrene novi list u životu - odšetao je do policijske stanice i prijavio se.
Kada gledamo film čija je glavna radnja pljačka banke obično navijamo za malog zločinca koji pokušava da "razbuca" veliku korporaciju, tj. banku. Klaj Tumej je upravo jedan takav pljačkaš, samo iz stvarnog života, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uspešno pljačkao između 2005. i 2006. godine, piše Indipendent.
Onda je u jednom trenutku odlučio da okrene novu stranicu u životu - pet meseci nakon poslednje pljačke, tj. dva meseca nakon što je postao otac, Klaj se predao policiji.
Kada je odlučio da krene u pohod na banke Klaj je pristupio studioznom proučavanju svih velikih pljački o kojima se pisalo na internetu. On tvrdi da je do najsitnijih detalja proučio sve neuspešne pljačke, kako bi ne bi ponovio greške koje su činile njegove kolege pljačkaši. Prvo pravilo koje je ustanovio je da o svojim poduhvatima nikada nikome neće pričati.
- Što manje ljudi zna, manje su šanse da te uhvate - objasnio je Tumej.
- Ušao bi u banku i stao u red kao i svaka osoba koja uđe u banku. Kada bi došao na red, bez obzira na kom šalteru se našao, tu blagajnu bi poljačkao. Kada dođe moj red samo bi predao kovertu u kojoj su bili mojim zahtevima - da mi daju novčanice od 50 i 100 dolara. U blagajni za šalterom bi obično imali manje od 10.000 dolara. U proseku bi dobio oko 5.000 dolara po pljački - objasnio je Klaj odgovarajući na pitanja znatiželjnih osoba na Reditu.
On je naglasio da nikad nikome nije pretio, nego bi samo izneo svoje zahteve.
Takođe je objasnio da je igrao na kartu "ne dizanja panike" jer je znao da je bankama mnogo lakše da nadoknade 5.000-7.000 dolara nego da izgube klijente zbog situacije do koje bi moglo da dođe ukoliko bi se opirali njegovim zahtevima i na taj način doveli svoje klijente u potencijalnu opasnost.
- Oni sami žele da vam što pre daju to što tražite kako bi vi što pre napustili banku - kaže Klaj.
Tokom svoje poslednje pljačke, kad se okrenuo prema vratima kako bi izašao iz banke, jedna od radnica za šalterom je počela da viče obezbeđenju da zatvore vrata jer je upravo opljačkana. Na njegovu sreću, on je normalnim hodom u poslednjem trenutku napustio banku pre nego što su se za njim zaključala vrata.
Klaj tvrdi da nikad nije osećao krivicu zbog plački koje je počinio, zato što nije nikoga nije povredio.
- S obzirom na okolnosti, prema zaposlenima u banci sam bio pristojan koliko god sam to mogao biti mi ih je bilo žao - objašnjava Tumej koji je proveo malo više od tri godine u zatvoru.
U međuvremenu, kaže da nema za čim da žali. U zatvoru je pronašao sebe i svoj smisao života, pa ne vidi kako bi mogao žaliti zbog nečega što se na kraju pretvorilo u nešto dobro.
- Nikad ne bi pljačkao pojedince, ali za banke sam znao da imaju određenu izdvojena sredstva za ono što smatraju lako podnošljivim gubitkom - rekao je ovaj pljačkaš.
Klaj danas prikupljao novac kako bi mogao da objavi knjigu o kriminalu, zatvoru i drugim šansama koju je napisao na osnovu ličnih životnih iskustava.
.jpg)
