Izvor: Prva.rs, 02.Sep.2015, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto hodamo u krug kada se izgubimo?
Po sprovođenju niza eksperimenata sa povezima preko očiju ispitanika, grupa istraživača sa Maks Plank instituta za biološku kibernetiku u Nemačkoj su došli do nekoliko saznanja.
Nakon što su bili lišeni svih vizuelnih mogućnosti, ispitanici su završili hodajući u malim krugovima s prečnikom oko 20 metara. Ponekad u jednom, a ponekad u drugom smeru. Time je sumnja nekoličine teorija otklonjena. Na primer, tim naučnika nije pronašao nikakvu korelaciju između faktora kao što >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << su neravnomerne dužine nogu, dominacija leve ili desne strane, kao ni nepravilno baždarenje o tome kako morate pomerati noge da bi hodali pravo.
Istraživači veruju da je konstantno ponavljanje hodanja produkt samog načina ramisljanja o „hodanju pravo“. Sa svakim korakom mali vid odstupanja je pridodat kognitivnom osećaju za pravac, a nagomilavanje ovih odstupanja sužavaju osećaj orijentacije i konačno dovode do hodanja u krug.
„Samo hodanje po pravoj liniji čini se kao jednostavna i prirodna stvar, ali ako mislite o tome, stvari u vašem mozgu se zakomplikuju“, objašnjava Jan Souman, psiholog sa Maks Plank instituta za biološku kibernetiku u Nemačkoj. „Posle niza sprovedenih eksperimenata, nikad ne bih išao u šetnju gustom šumom bez kompasa ili globalnog pozicionog sistema", dodaje on.
Rezultati ispitivanja objavljeni su u magazinu Current Biology, kako bi prikazali da bez obzira koliko mislili da je hodanje pravo jednostavno, ustvari nije.
Izvor: nacionalna geografija
