Izvor: Blic, 26.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalim žene
Žalim žene
Najčuveniji holivudski zavodnik Džordž Kluni kaže da već godinama nosi isti smoking i da se druži sa istim ljudima. A šta ima da kaže o novom filmu 'Intolerable Cruelty'...
Vaš novi film 'Intolerable Cruelty' govori o ljubavi, prevari i pohlepi za novcem. Da li ste vi u stanju da prepoznate neiskrene ljude koji se s vama druže isključivo iz koristi?
- Los Anđeles je pravo leglo takvih parazita, ali ja veoma lako prepoznam da li neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nešto hoće od mene. To se naprosto oseti. Postoje ljudi kojima je osnovni cilj da budu zapaženi, da budu viđeni u društvu nekoga ko je već poznat. Kako čovek u takvim uslovima uopšte može da stekne prave prijatelje?
- Imam veliku sreću da je moj uspeh stigao prilično kasno, kada sam već imao 33 godine. Duže vreme uopšte nisam bio uspešan. Svojih osam najboljih prijatelja stekao sam kada još nisam bio poznat. Sve ih znam više od 20 godina i oni nisu slavni. Sami zarađuju za život i znaju da procene čoveka. Pomažu mi da ne izgubim kontakt sa realnošću i ja veoma uvažavam njihovo mišljenje. Ko brine o vašem izgledu? Spadate u malobrojne holivudske zvezde koje nemaju svog stilistu...
- To je tačno. Osim toga, kupovina mi ne pričinjava zadovoljstvo. Imam nekoliko pari pantalona i nekoliko majica, i samo to nosim. To je, praktično, moja uniforma. Pored toga, imam još nekoliko odela, tek koliko mi je neophodno. Uglavnom nosim 'Armanijevu' odeću.
Ipak vas iz godine u godinu stavljaju na listu najbolje obučenih muškaraca. Kako to objašnjavate?
- Nemam pojma. Najsmešnije je to što već godinama nosim jedan te isti smoking. Ništa glamurozno. Zaista žalim žene. One i najmanjim povodom moraju da imaju novu garderobu. Ako bi se dva puta pojavile u istoj haljini, to bi već izazvalo skandal. Da li biste pristali da vas vozi žena?
- Nipošto. Što se toga tiče, imam tradicionalna shvatanja. Još uvek smatram da muškarac treba da bude taj koji će voziti, pridržavati ženi vrata i plaćati večeru. Već dugo živite u društvu vijetnamskog praseta Maksa. Kako se slažete?
- Maks je sve deblji i veći. U međuvremenu je napunio 16 godina i naša ljubav se malo ohladila. Pošto je kuća u Los Anđelesu postala tesna za njega, napravio sam mu kućicu u dvorištu, gde često spava. Kada nisam u Los Anđelesu, o njemu brine moja asistentkinja Ejndžel. Ona ga svaki dan četka i mazi ga, za razliku od mene. Valjda smo već predugo zajedno. Sav je srećan kada mi vidi leđa. CDC/MA
