Izvor: Dzungla.org, 08.Apr.2012, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaklinjem se, biću glumac!
Dragana Dabović i Ivan Mihailović kao Šaša i Klisura u seriji „Vojna akademija“: Na ulici ih gotovo svakodnevno dozivaju imenima njihovih junaka, na šta su već počeli da se navikavaju
PRIČA jedne Bokeljke i jednog Beograđanina ukrstila se davno, negde na hercegnovskoj rivi, kada je on dolazio u njen kraj, u posetu dedi. Prijateljstvo iz detinjstva ipak nije „umešalo prste“ u prvi profesionalni susret Dragane Dabović i Ivana Mihailovića. Desilo se to slučajno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Ali su se zato oboje obradovali kada su, na podeli uloga za seriju „Vojna akademija“ (RTS 1), shvatili da će njihovi Šaša i Klisura biti vrlo bliski. I ne samo što su zavoleli svoje uloge, već i odnos koji se razvija između njihovih junaka. Ivanu je, ipak, i dalje draža Dragana, jer je, kaže, duže poznaje. A Dragana se, kroz osmeh, nadovezuje:
- Meni su najdraži Klisurini mama Milijarda i tata Maradona, kao i Ivanovi pravi roditelji, koji su ga na svet doneli takvog kakav jeste - sjajan.
A to kakav je Klisura, najbolje je prepoznao Ivan. Kada je na prvo čitanje scenarija pokušao da oživi ovog mladog Roma, koji je s puno entuzijazma obukao uniformu, imao je malu bojazan.
- Zabrinuo sam se da li ću naći pravu meru i uspeti da je održim od početka do kraja. Nisam želeo da napravim karikaturu, već čoveka od krvi i mesa, koji postoji u realnom životu - sa svim svojim manama i vrlinama. Kao model za izgradnju poslužili su mi ljudi sličnih osobina i manira - kaže glumac.
Ivan je „pao“ na Klisurinu dobrotu i osećaj za pravdu, a veruje da bi se njih dvojica sigurno dobro slagali.
- Obojica volimo pivo i dobro druženje - kaže, kroz osmeh, Ivan.
Ni Dragana ne krije svoje simpatije prema Šaši. Zavolela ju je jer je nežna i odvažna u isto vreme, jer jasno zna svoj cilj i spremna je na mnoga odricanja zarad njega. Glumica je bila osvojena i njenim odnosom prema ljudima koje voli i privilegijom da ume da čuje čoveka s kojim razgovara. I volela bi, kako kaže, da je to baš ona utkala u nju.
- Nas dve smo slične u mnogo čemu. Volimo svoju profesiju istim žarom, do kraja i bez cenzure, svesne odgovornosti i žrtve koja je nužna za sve što se radi srcem - kaže glumica.
Mlada Novljanka je zbog Šaše morala da ovlada bačkim akcentom, što joj i nije bilo tako teško, pošto je studirala u Novom Sadu.
- U tom divnom ravničarskom gradu godinama sam pažljivo slušala Lale, pokušavajuću da skinem tu specifičnu melodiju, u kojoj nisam preterivala tokom snimanja, ali se nadam da je nisam ni izostavila - kaže glumica.
Na ulici ih gotovo svakodnevno dozivaju imenima njihovih junaka, na šta su već počeli da se navikavaju, ali im rad na seriji nije doneo samo popularnost. „Vojna akademija“ je bila višestruki „poligon“ za vežbanje Dragane i Ivana. To iskustvo je, slažu se, neprocenjivo. Oboje su, pre serije, imali vrlo malo saznanja o tome kako diše jedna vojna ustanova. Sada već mogu da se pohvale znanjem iz ove materije. A bolje su, objašnjavaju, upoznali i sebe.
- Naučila sam da prag izdržljivosti podignem još više, i to onda kada sam mislila da sam sve svoje limite pomerila. Naučila sam i da pregrizem jezik onda kada bih imala još nešto da dodam. Naučila sam kako je biti deo jednog sistema u kojem nema mesta za kukavice - priča Dragana.
Ona je debitovala i u nošenju uniforme, osetivši se vrlo odgovornom u njoj, dok se Ivan nije prvi put osetio „važnim“, pošto je kao dečak, kradom, oblačio dedinu uniformu.
Šansu da se živi vojničkim životom Ivan je podvukao kao mogućnost da nauči da poštuje preciznost, organizovanost i jednoznačnost. Glumici se, pak, svidelo nešto drugo:
- Dopada mi se ta hijerahija koja se danas, u ovom ludom i brzom vremenu, zagubila, mada ne i izgubila. I dopadaju mi se disciplina od koje se ne odstupa i pasulj koji se nigde drugde tako ne kuva - priča Dragana.
Od izazova s kojima su se suočavali na vojničkom terenu, Ivanu je najupečatljiviji bio - polaganje zakletve. U privatnom životu nije služio vojsku, pa mu je, objašnjava, drago što je bar delić tog iskustva stekao, makar na ovaj način.
- Stajati u stroju s pravim kadetima, u uniformi, u realnom vremenu i prostoru, i izgovarati tekst zakletve, prilika je koja se ne dobija svaki dan - kaže Ivan.
Njegova koleginica je poseban odnos razvila prema pušci. Prvi imperativ joj je bio da je „razoruža“ i sazna joj „sastav“, kako je ne bi više plašila. Trebalo je, kako objašnjava, da shvati da ona vlada puškom, a ne obrnuto. Epilog je sledeći - prema pušci se sada odnosi s poštovanjem, i ako se ne računa mala doza podozrenja, drugih problema ona i puška više nemaju.
Pošto su savladali vojnička pravila i spremni su za nastavak snimanja serije, ostalo je još da nam kažu hoće li se rasplamsati simpatije između Šaše i Klisure. Oboje su, ipak, odlučili da umesto toga rasplamsaju našu maštu.
- Da vam kažem?! Cvrc, pa da onda više ne gledate seriju. U poslednje vreme patim od neke vrste selektivne amnezije, i to isključivo kada čujem ovo pitanje - kaže Dragana.
Ivan je još tajanstveniji:
- Zaklinjem se svojom čašću da ću ćutati.
GLUMA NEMA ALTERNATIVU
DRAGANA je možda na trenutak, igrajući Šašu, poželela da bude pilot, ali njena želja je oduvek bila jedna jedina - da bude glumica. Shvatila je da gluma za nju nema alternativu već u sedmoj godini, kada je recitovala „Plavi čuperak“ Mike Antića na audiciji za novljansko amatersko pozorište. - Tada sam bila sigurnija u sebe nego onda kada sam upisivala Akademiju. Bila sam bela, skoro kao Šveđanka, i samouverena - u najmanju ruku kao mali vojnik - otkriva Dragana.
PRAVI IZBOR
IAKO je, snimajući seriju, shvatio da je veliki izazov biti profesionalni vojnik, Ivan, ipak, nije poželeo da to postane i u realnom životu. - Nikada ne bih menjao svoju profesiju. I da treba opet da biram, opet bih izabrao isto. Glumom sam se zarazio još u trećem razredu osnovne škole, kada sam počeo da pohađam Dramski studio Sandre Rodić. Sada sam na master studijama na Akademiji dramskih umetnosti i verujem da nisam pogrešio u izboru životnog poziva - kaže Ivan.
(Izvor: Novosti)
.jpg)
