Izvor: B92, 05.Mar.2015, 09:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zeleni kineski zid i protiv njega
Pored Kineskog zida, Kinezi duž čuvenog Puta svile grade impozantni zeleni zid od 1,3 milijarde sadnica drveća u pustinjama Gobi i Taklamakan.
Ugledajući se na Kineski zid, 11 afričkih zemalja rešile su da zaustave širenje pustinja koje su izvor siromaštva i svakojakih muka. Tako su 2002. osmislili veliki zeleni zid, to jest bacili se na stvaranje zelenog pojasa širokog 15 kilometara koji će odvajati zelenilo središnje Afrike od peščane Sahare. Zid dug 7.775 kilometara >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prostire se duž 11 zemalja. Priroda je u pošumljenim delovima počela da se budi. A afričke zemlje beleže pad broja obolelih, jer ljudi se bolje hrane i na trpezi imaju svoje povrće i voće. Hrana, sem zdravlja, donosi im i ekonomski boljitak.
Foto: Einar Fredriksen / Flickr.com
Time žele da zauzdaju i ublaže peščane oluje koje donose nevolje severu zemlje. Kako stvari sada izgledaju, Kina uspeva da se izbori sa svojim pustinjama. Grandiozni zeleni zid koji krase sadnice drveća radi svoj posao. Zelenilo je sada u pustinjama redovnija pojava, a peščane oluje su proređene. U jednom od najvećih ekoloških poduhvata na planeti otpočetom 2003. godine, do 2050. biće posađeno više od sto milijardi stabala, pretežno bresta, čija će dužina biti više stotina hiljada kilometara. Zeleni pojas uz Put svile, mrežu karavanskih puteva, kineska vlada gradi u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama. Ali, u poslednje vreme, naučnici su počeli da se protive „neprirodnom” gomilanju drveća kao dugoročnom rešenju.
Minghong Tan sa pekinškog Instituta za istraživanje prirodnih resursa kaže da se vegetacija poboljšala, a da su se peščane oluje znatno proredile u regionu velikog zelenog zida u odnosu na ostala područja. Ali, on ističe da valja videti hoće li veštačko podizanje zelenog pojasa u pustinjama opstati kao stalno rešenje problema sušnih predela.
Gobi i Taklamakan najveći su peščani predeli Azije. Otuda oluje stalno prašinom prekrivaju Peking. Kineske vlasti smatraju pošumljavanje pravim rešenjem, ali mišljenja o projektu su različita. Geografi su izrazili sumnju da je sama ideja dobra, dok neki naučnici pojavu većih količina padavina u Kini pripisuju baš smanjenju peščanih oluja širom severne Kine u protekle tri dekade. Ali Ten i njegov saradnik Sjubin Lji naglašavaju da analiza padavina, satelitski snimci i indeks peščanih oluja pokazuju da je zeleni zid doneo poboljšanja.
„Vegetacija slabi daleko od zida, a intenzitet peščanih oluja jača i opada zajedno s padavinama, dok je u blizini drveća vegetacija oživela a peščane oluje se proredile, posmatrano u periodu od 1981. do 1998. Poboljšanje je nastavljeno i posle 1998”, naglašava Ten, a naučnici misle da je životna sredina na severu Kine osetno bolja.
Protivnici zelenog zida, kao što je Hong Đang sa Univerziteta Havaja u Manoi, upozorili su da će priroda zbog intenzivnog, gotovo agresivnog pošumljavanje „uzvratiti udarac”. On je ubeđen da prirodu valja pratiti, a ne kontrolisati, pa je neophodno ostaviti mesta i za pustinje. Ten predlaže da se umesto šuma sade trava i žbunje jer su efikasniji protiv erozije.
Izvor: Politika.rs
