Izvor: Blic, 02.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za novi sistem glasanja
Za novi sistem glasanja
Eto, svjedoci smo još jednih izbora, ovog puta, ruku na srce, redovnih, lokalnih. Sa zebnjom u srcu iščekuju se rezultati u svim taborima.
Međutim, procedura glasanja, te najsvetije tekovine demokratije, malo je previše jednostavna za moj ukus.
Vidiš poster sa nečijom glavudžom, čuješ nečije njakanje sa govornice, naložiš se, dođeš do glasačkog mjesta, izvadiš ličnu kartu, uzmeš formular, zaokružiš broj, pritisneš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << palcem u knjigu, i gotovo.
Tako je teoretski i organizmima mnogo jednostavnijim od Homo sapiensa praktično omogućeno da savladaju tu zaista bez razloga pojednostavljenu proceduru.
Ako znamo za staru poslovicu - Similis simili gaudet - treba li da vam prevodim - onda je lako otkriti uzrok većeg ili manjeg uspjeha različitih partija na izborima.
Da li je možda neka agencija za ispitivanje javnog mnijenja izmjerila korelaciju između stepena obrazovanja i partije za koju se glasa? Baš bi me zanimali ti rezultati, mogao bih da se kladim da ih znam unaprijed.
Da li se možda neko zapitao da li smo mi, još od zavođenja demokratije, zapravo taoci nepismenih i njihovog primitivnog političkog ukusa?
A šta ja to imam protiv nepismenih, kada su i oni ravnopravni dio svakog demokratskog društva?
Nemam ništa protiv njih, što se mene tiče, mogu da rade šta im je volja, da postaju biznismeni, milioneri ako treba, ali ako nisu u stanju da pročitaju novine, a kamoli 'statističku pogaču', što ih po evropskim standardima čini funkcionalno nepismenima, onda im ne bi trebalo izlaziti u susret da ovako jednostavnom i primitivnom metodom glasanja odlučuju o najkompleksnijem državnom pitanju.
Najmanje što se mora jeste da glasač u kućice ispuni ime i prezime kandidata, kao i ime partije kojoj pripada.
Pa ako nema slovnih grešaka, neka mu se prizna glas.
Ali ako nije u stanju da napiše prostu rečenicu bez slovnih grešaka, onda je čisti politički avanturizam takvoj osobi dozvoliti da utiče na budućnost zemlje. On će neumitno glasati za onog čiji jezik razumije. Jezik afekata, a ne argumenata. Jezik perifernog, a ne centralnog nervnog sistema.
Glasaće za onog ko viče, maše rukama, gestikulira, pravi grimase, prijeti, pada u vatru, grohotom se smije.
Ovom metodom država se neumitno pretvara u Brod Budala. A Brod Budala se lako pretvori u Splav Meduza.
Valjda nam je toga dosta.
A nisu ti smetali nepismeni kad su gazili preko Albanije i branili Srbiju, magarče jedan?! Već pretpostavljam retoriku dežurnih 'dušebrižnika'.
Ne, nisu mi smetali, ponosan sam na njih, moj pradjed Stojić ostavio je kosti na Solunskom frontu, grob mu nije obilježen.
Međutim, slavni, drevni deda Stojić, u sadašnjim uslovima ratovanja, funkcionalno nepismen, koji ne zna da čita GPS, da se služi internetom, infracrvenim zracima, radarom, remote controlerima, bio bi obični glineni golub i korisnije bi ga bilo držati u kući nego pustiti pred neprijatelja.
Nisam siguran ni da bi baš najmudrije iskoristio svoje Ustavom zagarantovano pravo glasa.
Iz ovog proizlazi da bi bilo mnogo isplativije sprovesti jednu akciju za upristojenje glasačke procedure, nego uludo trošiti energiju da se u predizbornoj kampanji kandidati dopadnu baš svima. Bez obzira na to koliko se love uloži u spotove, plakate, balone, slogane, to je mission inposible. Glasači koji imaju priliku da drže olovku u ruci samo na dan izbora ipak se za omiljenog kandidata odlučuju na osnovu najatavističkijeg čula, čula mirisa.
Uostalom, pogledajte na šta liče pjevačice koje se trude iz petnih žila da se dopadnu baš svima.
Da li mislite da onako bahate i drndave imaju šansi na evropskoj sceni? Teško.
