Izvor: Politika, 27.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZABAVA MILIONA
Pod okriljem noći često se potuku aktivisti koji lepe i prelepljuju plakate. Nema dobrog objašnjenja zašto se biju i zašto se mrze. I lica njihovih šefova i izreke na tim oglasima liče na kreaciju iz iste političke radionice
Sve je lakše nego izaći na kraj sa bilbordima. Neki ekspert za politički marketing ih je definisao kao „agresivne krajputaše”. Sa svih strana i iz svih uglova pritisnuti smo napadnom predizbornom reklamom.
Neke fizionomije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naprosto nije moguće izbeći, i tek 11. maja biće poznato da li su nam ti nasušni ljudi ponuđeni u prevelikim dozama ili ih čak ima manje nego što želimo.
Uglavnom nema novih lica i to bi mogla da bude krupna mana opšte javne predizborne poruke. To je već dosada, kao okvir u kome lako prepoznajemo simbole naše neizvesne svakodnevice. Neki od njih su (nepozvani) već 18 godina u našim životima.
Kako nam se oni obraćaju? Uglavnom sa porukama koje su namenjene apstraktnom glasaču, njegovom uprosečenom foto-robotu. Nema dokaza da su marketinške agencije pokazale kreativnost koja bi nadmašila partokratsku skučenost.
Izgleda da su stručnjaci za velike pare morali da se prilagode suženim vizurama partijskih lidera. Ili je možda sve ovo vrhunac njihove lucidnosti, što neizmerno doprinosi osećanju da su političke ideje uglavnom presušile.
Za mislioce slogana, Srbija je ključna reč. To bi mogao da bude dobar izbor da se na vreme vodilo računa o mogućnosti preteranog habanja. U okolnostima suviše česte upotrebe, pojam gubi moć realnog uticaja i pretvara se u uzgrednu jezičku poštapalicu.
Demokratska stranka Srbije je izabrala prilično „suvu” parolu, koja glasi: „Podrži Srbiju!”. Poruka je krajnje direktna, ali i nedelikatna, pa tako odbijajuća. Ko dakle ne podrži DSS, taj ne podržava ni otadžbinu. Poistovećivanje političke partije sa opštim vrednostima jeste manir u okviru stereotipa, ali to se može učiniti veštijim leksičkim posredovanjem.
Iz navedene izreke „prirodno” proizilazi dramatizacija u kojoj učestvuju simpatizeri – naturščici, čija je replika sugestivno okončanje ideje i glasi: „Podrži je i ti!”.
To je neka verzija naknadnog uprošćavanja težišne poruke LDP-a, koja se sastoji u modernizovanoj obnovi predanja („Širi dalje”). Takav pristup, u poznoj elektronskoj eri predstavlja izvesno kreativno osveženje i sam po sebi je negacija patetične, realsocijalističke šeme.
Ključnu otadžbinsku reč nije izbegao ni DS („Za evropsku Srbiju!”). Poruka je sigurno proizvod vrednosnog kompromisa nastalog na razmeđi kosovske traume i evropskih stremljenja.
Ponuda bi mogla da ima solidnu javnu otvorenost da nije protivrečna u ambijentu lova na novoregrutovane birače – evroskeptike. I ovde je jasan stvaralački problem, koji proizilazi iz fenomena „habanja pojmova”. Upotreba Evrope i Srbije toliko je česta da se smisao slogana lako zagubi u nedostatku potrebe da se o njemu misli kao o nečemu što je originalno.
Problem sa autentičnom idejom imaju i radikali. Izabrali su „Napred Srbijo!”. Izreka je donekle u neskladu sa njihovom prirodom, jer se čini da je previše pomirljiva, mekana i obična. Nema u sebi energiju promene, makar i unatrag, nego samo najavu uvežbane demagoške dinamike.
Donekle, to je model koji nagoveštava nekakvo „kidanje” sa prošlošću i dalji hod bez osvrtanja. Prva reč više priliči socijalistima nego nacionalnoj desnici. Ipak, izreka u sebi sadrži vedri nagoveštaj domaćinske čvrstine i koalicione otvorenosti za poruku „Podrži Srbiju!” Podrži je i ti!
Ovo naravno nije kraj sa upotrebom Srbije u prizivanju rascepljenog glasačkog tela. Stranka Bogoljuba Karića, koja je posle bekstva njenog lidera iz otadžbine otišla na marginu, izabrala je krajnje posedničku izreku: „Ne dam Srbiju!”.
Ko je ne da i kome – nije objašnjeno, a verovatno neće ni biti. To bi mogao samo onaj ko je imai makar je u stanju da simbolički raspolaže njenim zbirnim emocijama. Ali, kreatori kampanje kao da su bili pomalo umorni dok su radili, a možda i oni koji su usvajali njihove ideje.
Omladina PSS-a deli letke krajnje neobičnog sadržaja: „Dosta je!”. Na letku je fotos mladog čoveka koji je iz nekog razloga u teškom protestu i pod vlašću nekontrolisanog besa, i taj prizor, zbog stava, zgrčenih prstiju i grimase deluje krajnje odbojno. Tek na drugoj strani letka vidimo zašto je takvo lice fotografisano. Pa kaže: „Dosta je raznih kretena i kretenčića na ozbiljnim i odgovornim državnim funkcijama!”.
Izgleda da ni u Karića više nema para, pa ko god šta predloži ide u uveseljavanje izborne javnosti. Kao što ima mnogo radosti i urnebesa u promociji budućih gradonačelnika Beograda. Ali, to je već prestona urbana zabava.
Pod okriljem noći često se potuku aktivisti koji lepe i prelepljuju plakate. Nema dobrog objašnjenja zašto se biju i zašto se mrze. I lica njihovih šefova i izreke na tim oglasima liče na kreaciju iste političke radionice.
LJ. Stojadinović
[objavljeno: 28/04/2008.]
