Izvor: Blic, 15.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Voleo je Ljiljanu, Branku, Danku...
Voleo je Ljiljanu, Branku, Danku...
U sećanje na dvanaestogodišnjicu smrti kralja kafana, pokojnog Tomu Zdravkovića, 21. oktobra u Domu sindikata održaće se veče 'Kraljevi splavova', na kojem će zaista i nastupiti najpoznatiji beogradski splavovski pevači: Nikola Grbić, Marko Bulat, Aco Pejović... predvođeni Tominim bratom Novicom Zdravkovićem, koji će na koncertu promovisati novi album 'Splavovi', u izdanju 'MSP'.
Na albumu 'Splavovi' u novom muzičkom ruhu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prepevane su stare Tomine pesme i to baš one koje je, što je malo poznato, komponovao upravo Novica: 'Ispod palme na obali mora', 'Umoran sam od života', 'Ej kafano, muko', 'Lele, lele, Ciganko'... Specijalni gost na koncertu 'Kraljevi splavova' biće kralj romske muzike Šaban Bajramović. Pesme koje je Toma komponovao za pokojnu Silvanu Armenulić otpevaće mlada bosanska pevačica Nikita. Težak zadatak reklo bi se. Ali ne i za devetnaestogodišnju pevačicu koja je leto provela pevajući u Budvi. Što na festivalu, gde se predstavila pesmom jednog od kralja splavova Nikole Grbića 'Doviđenja', što po budvanskim klubovima gde je zanat pekla upravo uz Novicu Zdravkovića.
- Toma je deset godina bio stariji od mene i ponašao se pokroviteljski i strogo. Bio sam u pravom smislu mlađi brat. Sve što znam o pesmi i životu, od njega sam naučio - kaže Novica i dodaje:
- Ljutio se što baš u svemu idem njegovim stopama, najviše zbog boemije. Ali kad me već doveo u kafanu da pevam, morao je računati na to. To je bilo vreme velikih, pravih boema. Nije to bilo piće zbog pića, već je u Tominom slučaju to bio deo njegove ličnosti, njegove životne filozofije. Bio je jaka i stabilna ličnost. Sedamnaest godina borio se protiv neizlečive bolesti. Borio se svojim pesmama, svojom ljubavlju prema ženama i životu - setno priča Novica, potvrđujući da su sve Tomine pesme istinite priče.
- Nikada ništa nije izmišljao, sve što je opevao stvarno mu se i dešavalo. Život je pisao pesme, a Toma ih je samo zapisivao. Zato su i danas veliki hitovi. Nema čoveka koji se u nekom trenutku svog žvota ne pronađe u Tominim pesmama. Bio je izuzetno emotivan i teško je podnosio ljubavne rastanke. Sećam se, kada se razveo od treće žene, Nade, deset dana bio je van sebe. Mnogo je suza proliveno dok nije nastala pesma 'Nado, Nado'. Eto, takav je bio moj Toma.
- Tomu smo prvo prihvatili mi Cigani. Sećam se kada je u Niš došao iz sela pored Leskovca, svirao je gitaru i pevao po niškim kafanama. Tako smo se i upoznali - seća se kralj romske muzike Šaban Bajramović druženja sa Tomom Zdravkovićem i priznaje:
- Bili smo prave niške bekrije. Mnogo smo pili, bančili... I u Beogradu smo drugovali. Uz pesmu i piće. On je pio belo vino, a ja rakiju, manastirku, pa i kleku.
Da li je Šaban uspevao da ga prati, budući da je pio mnogo jače piće od Tome?
- Morao sam. On je nežno pevao, zato je i pio vino, a ja sam glasovno mnogo jači, zato sam i morao da pijem žestoko.
Dama, kojima je Toma posvetio svoje najlepše pesme, nije bilo u društvu dvojice bekrija, tvrdi Šaban.
- Retko, retko... Više smo smo se sportski družili. I kockali smo po malo. Malo karte, malo domine... Sve što smo radili bilo je iz srca. I kad zapevamo i kad zaplačemo... Onda, u pola noći, Toma izvadi salvetu i tu, za kafanskim stolom napiše pesmu. Lepo je pevao ciganske romanse, nežno. Mnogo mi je žao što nije živ. Ja bih mu dao još 15, 20 godina da živi i peva ovom narodu koji ga voli, al’ šta ćeš. Ostale su njegove pesme. One žive umesto Tome - kaže Bajramović koga je 'Tajm' u editorijalu o romskoj muzici proglasio za jednog od najboljih muških vokala na svetu. Simonida Stanković
