Izvor: Blic, 02.Mar.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volela bih da vodim Evrosong
Ove nedelje u rubrici „Zvezde intervjuišu zvezde" upoznali su se i propitali voditeljka jutarnjeg programa RTS-a Jovana Janković i poznati glumac i producent Goran Radaković. Oboje su zadatak novinara shvatili jako ozbiljno i pripremili pitanja unapred. Gorana je interesovalo kako se Jovana navikla da zbog emisije ustaje u pet ujutru, a Jovanu kako se na našim prostorima isplati snimati filmove.
Na početku razgovora Goran je kao pravi džentlmen prepustio Jovani da ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postavi prvo pitanje:
- Pročitala sam da ste vi, osim što ste glumac, i producent, a glumci se uvek bune kada dođe do tog mešanja novca i profesije, kako se to uskladi i da li vam se dešavalo da imate neki projekat koji vam je lično drag, ali znate da nije isplativ? Da li se onda prihvatate takvog projekta?
Goran: Ne. Mada, do sada sam imao sreće da projekti gde sam ja bio producent, film „Guča" i „Tri palme za dve bitange i ribicu", dobro prođu. Taj posao producenta sam zavoleo jer doživite jedan neverovatan adrenalinski šok i to je posao koji vas celog okupira.
Jovana: Naši filmovi generalno ne zarađuju pare i jedva se isplate. Koji je naš film zaradio? Da li je moguće da je jedino „Zona Zamfirova" ostvarila neki profit?
Goran: Pa... stvar je malo komplikovanija jer puno filmova se finansira iz nekih fondova i to su neka bespovratna sredstva, tako da na kraju budete na nekoj pozitivnoj nuli.
Jovana: Razmišljate li ponekad o tome čemu sve to - gluma, umetnost, kao profesija na kojoj ne može da se zaradi. Kakva je budućnost našeg filma?
Goran: Ja nisam baš prava osoba za taj odgovor zato što već dugi niz godina živim od nekih potpuno drugih izvora.
Jovana: Da li je onda vama gluma hobi?
Goran: Nije, ja radim onda kada mi to prija i kada mi se nešto dopada - rekao je Goran, i počeo da propituje Jovanu.
Goran: Ono što mene zanima je da vi pet puta nedeljno...
Jovana: Četiri (smeh).
Goran: Dobro, četiri, ustajete u pola pet, kako to izgleda?
Jovana: Četiri puta nedeljno ja ustajem oko pet, pet i 15, već tri godine...
Goran: Rudarska smena?
Jovana: Da, da, ali evo u poslednjih godinu dana sam se izvežbala pa mogu da se spremim za 10 minuta.
Goran: Znači, mora da se legne u deset?
Jovana: Pa mora, ali ja volim to što radim, pa mi nije teško?
Goran: A jeste li ranoranilac?
Jovana: Nisam naravno, ali to se uvek tako zadesi. Kada sam počinjala da radim na televiziji, jedno od mojih razmišljanja je bilo da je to dobar posao jer ne moram da sedim od osam do četiri u kancelariji. Prve četiri godine na televiziji su mi bile takve da sam dolazila u 12, a odlazila oko šest i to mi je bilo idealno. Sada sam se razmazila jer završavam u 11, i to mi se toliko sviđa što za razliku od svih mojih prijatelja imam dan pred sobom, pa se onda lepo organizujem.
Goran: Vi ste rano počeli da radite?
Jovana: Da, počela sam na BK televiziji sa 19 godina. Prvo je to bilo čisto da radim nešto uz studije, pošto su mi mama i tata rekli da ako ne studiram tako da dajem godinu za godinom, onda moram da počnem i da radim. (smeh)
Goran: Šta je to što vas privlači televiziji - adrenalin, neka odluka koju ste doneli u glavi. Mi glumci kada stanemo pred kamere pokušavamo da apstrahujemo sve te likove i da ih prikažemo što istinitije, kako to izgleda kod vas?
Jovana: Program koji ja sada radim, jutarnji program, u stvari je
jedini koji komunicira s gledaocima i ceo koncept je baziran na životnim temama. Ja imam tu satisfakciju što imamo mnogo situacija gde možemo da pomognemo i osećate se kao neko na koga ljudi računaju.
Goran: To je užasno gledano i rejtinzi su fenomenalni.
Jovana: Da, gledano je više nego neki dobar večernji šou.
Goran: Čuo sam da ćete možda biti voditelj Evrovizije?
Jovana: Ha, ha, da, to je „Blic" objavio.
Goran: Više puta ponovljena stvar postaje istina. (smeh) Šta su neki bazični uslovi da bi neko mogao da vodi takvu manifestaciju?
Jovana: Morate da govorite engleski perfektno i da imate govorno poznavanje francuskog, šta god to značilo. (smeh)
Goran: Pa to je ono da znate da kažete „du point". Kakva su vaša očekivanja?
Jovana: Pa ja bih volela da to radim i volela bih da radim sa strancima, ali to se još uvek ne zna.
Goran: Kako vam se sviđa serija „Vratiće se rode"?
Jovana: Mnogo mi se sviđa, gledamo je i ja i moja porodica, mada mislim da je generalno možda malo nerazumljiva za šire narodne mase, ali meni se dopada.
Goran: I dobro... izađete sa posla u 11 i šta onda radite?
Jovana: Svašta, prošetam, vodim psa u šetnju, idem na trening... Ali sad kad pomenuste „Rode", kako se vama sviđa serija?
Goran: Moram da priznam da mi se sviđa, dopada mi se ceo taj ambijent u kome su nastale „Rode". Da ovo nije uspelo, bio bih opasno zabrinut za svoju intuiciju, ali, hvala bogu, ljudima se svidelo.
Scenario koji se mora odbiti
Jovana: Šta biste radili kada bi vam neki prijatelj doneo scenario za film koji vam se uopšte ne sviđa, a vama je neprijatno da odbijete dobrog prijatelja?
Goran: Ono što ne valja, ne valja. U tim situacijama kažem da ja to ne razumem, to je onako, malo diplomatski odgovor. Možda to i nije tako loše, samo eto ja to ne razumem.
Goran: Voleo bih da mi izmene izgled
Jovana: Kako vas vide reditelji, kakve vam uloge dodeljuju?
Goran: Pa to je malo komplikovano pošto glumim od svoje 11. godine i puno reditelja su moji prijatelji. Ali ono što bih ja želeo je da mi neko ponudi ulogu koja nema nikakve veze sa mnom i da mi kaže: „Ti ćeš to da igraš zbog toga i toga, i toliko ćemo ti promeniti izgled da te majka rođena neće prepoznati."
Goran: A kad smo kod želja, šta biste vi želeli?
Jovana: Ja sam tip koji ne razmišlja o nekoj dalekoj budućnosti, sve mi se dešava na dnevnoj bazi, ali ono što bih volela je da se našim prostorima konačno naprave kriterijumi i škole za ljude koji rade na televiziji.
