Izvor: Dzungla.org, 27.Nov.2011, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viva voks je novo lice Srbije
Jasmina Lovren, dirigent beogradskog hora „Viva voks“, pred rasprodati koncert u Sava centru 1. decembra
„PUNOJ sali nada se svaki izvođač, pa tako i mi, ali nismo mogli ni da sanjamo da će to biti odmah, sa našim prvim, ovako velikim koncertom - kaže za „Novosti“ prfesorka muzičke kulture Jasmina Lovren, dirigent svetskog a našeg hora „Viva voks“ koji je dve nedelje pred koncert 1. decembra rasprodao veliku dvoranu Sava centra.
Da se američki san može >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << ostvariti i u Srbiji svedoči priča o beogradskom horu. Donedavno je za njega znao samo najuži krug ljudi njihovih članova, a kada su 31. maja održali koncert u beogradskom Domu omladine nisu ni slutili da će ih taj nastup vinuti u zvezde. Nije ni čudo jer je 30 mladića i devojaka, bez instrumentalne pratnje, tada spektakularno samo glasovima izvelo obradu pesme „Du hast“ nemačke grupe „Ramštajn“. Publika je uživala kao da je na rok koncertu. Za svega dve nedelje snimak pomenute pesme pregledalo je oko 800.000 ljudi, privukavši pažnju publike iz inostranstva. A počeli su kao školski hor Zemunske gimnazije, da bi se zatim odvojili, sarađivali sa kulturno-umetničkim društvima, i 2005. osamostalili se i postali „Viva voks“.
* Kako ste došli na ideju da osnujete hor? Odakle ideja za naziv „Viva voks“?
- Đaci Zemunske gimnazije, pevajući u školskom horu, pod mojom dirigentskom palicom, poželeli su po završetku srednjoškolskih dana da se i dalje druže u istom društvu i sa istim dirigentom. Na fakultetima su zainteresovali nekolicinu drugara i doveli ih u hor. Ubrzo smo se udružili sa zemunskim KUD „Branko Radičević“, sa kojim i dan-danas imamo lepu saradnju. A, onda smo se 2005, osećajući da smo za to sposobni, osamostalili i osnovali hor. Smišljanje imena je bilo vrlo zabavno, uz mnogo smeha pri predlozima mnogih od nas. Od uže izabranih, prevagnuo je „Viva voks“. Osetili smo snagu, jačinu sopstvenih glasova u te dve reči. Imenu je „kumovao“ naš bivši član Miloš Stamenković.
* Šta je presudilo da sa klasičnog pređete na pop i rok repertoar?
- U sklopu klasičnog repertoara, koji je bio preovlađujući do pre dve godine, uvek smo imali i poneki primer zabavnijeg žanra, što je uvek imalo dobar prijem kod publike, a i nas je opuštalo. U druženju na pauzama proba, sasvim slučajno, jednom, naš „bitbokser“ je glasom improvizovao neki ritam. Sve naše glave su se okrenule u neverici ka njemu, jer nismo znali da to bilo ko od nas ume. Ideja se odmah rodila. „Tihi, hajde da to probamo uz neku našu pesmu“, povikasmo. Uz malo negodovanja i početne nesigurnosti, Tihomir Jovanić je sam, za dve godine stasao u vrlo spretnog „bitboksera“, bez koga više ne možemo da zamislimo gotovo nijedno naše izvođenje. Naš aranžer Boris Balunović napisao je većinu dosadašnjih aranžmana, a u poslednje vreme, u aranžerskim vodama dokazuje se još dvoje članova - Marko Katana (lekar) i Milica Lukić (profesor muzike).
* Da li je komercijala bila presudan faktor za uspeh?
- Od osmišljavanja prvog koncerta 2005, pa do predstojećeg, članovi hora su sve sami radili: od aranžiranja pesama, preko marketinga, osmišljavanja scene, pisanja scenarija i koreografija do biranja odeće. Jer, među članovima imamo različite profesije: pravnika, ekonomistu, filologa, stručnjaka iz oblasti audio i video tehnologije, lekara... U celom procesu lepo se družimo i razmenjujemo ideje, tako da faktor komercijale apsolutno ne igra presudnu ulogu, već upravo sporednu. Da ovi mladi ljudi nisu takvi kakvi su, nijedna naša pesma ne bi imala uspeha kod publike. Ona oseća iskrenu energiju pevača koju nosi svaki naš nastup.
* Koliko je potrebno vremena da biste uvežbali jednu numeru?
- U zavisnosti od težine aranžmana, jedna pesma se uvežbava od dve do tri nedelje, pa i do nekoliko meseci, kao što je bio slučaj sa „Boemskom rapsodijom“. Svaki aranžman ima najmanje četiri različite deonice, često sa petom, solističkom. Ali, često nam pesme imaju i po šest do deset različitih deonica, tako da svojom zahtevnošću ne zaostaju ni za najkomplikovanijim biserima klasičnog horskog opusa.
* Nije lako biti dirigent velikoj grupi mladih ljudi. Slušaju li vas? Da li ste strogi?
- Ovim mladim ljudima uopšte nije teško biti dirigent. Ono što je „teško“ jeste ostati ozbiljan na probama koje obiluju šalama i pokušajima da se nekim novim zvukom, proizvedenim samo glasom dočaraju neki novi zvuci iz pojedine pesme originalnih izvođača. Ali, smeh je odličan i za unapređenje vokalne tehnike zbog kontrakcija stomačnih mišića, tako da nema štete ni po tom pitanju. Inače, rad sa njima mene oplemenjuje, relaksira i podmlađuje. Družimo se i privatno, na rođendanskim proslavama, proslavama, pa čak i letovanjima. Oni su moj tim iz snova.
* Kako uspevate da uskladite aktivnosti hora sa poslom bibliotekara?
- Kao i sa svakom drugom životnom obavezom, dobra organizacija je recept za uspeh, pogotovo u ovoj „simbiozi“ - duhovne lepote knjiga oko mene i nadopunjavanja sa oživljavanjem nota sa papira - partitura.
* Dalji planovi hora?
- Planova ima mnogo, ali najvažniji su da sačuvamo lep odnos u radu i druženju, jer je samim tim uspeh zagarantovan. Svakako da ćemo se truditi da napredujemo u kvalitetu izvođenja da bismo nastupima bili zadovoljni prvenstveno mi (sami sebi smo najbolji kritičari), a naravno i publika, čiji aplauz ima neprocenjivo dobro dejstvo na nas.
ČEKAMO POMOĆ
* POSTOJI veliko interesovanje publike iz inostranstva za vaš nastup. Za hor od 30 članova potrebna su velika novčana sredstva da bi krenuo u turneju. Ipak, za dobru sliku o Srbiji koju biste, uz sportiste, mogli da pošaljete u svet, država bi mogla da pomogne.
- Zasada nema naznaka o pomoći institucija države, ali bismo voleli da zaista postanemo neka vrsta novog brenda kojim bi svoju zemlju u lepom svetlu mogli predstavljati i van Srbije. Ako to svojim vrednim radom postignemo, možda se steknu i uslovi za neku pomoć od države.
(Izvor: Novosti)
