Izvor: Blic, 26.Apr.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više volim naše glumce nego holivudske
Naš veoma uspešan reditelj i scenarista Vladimir Nikolić, koji već godinama živi i radi u Americi, nedavno je u Holivudu završio sa snimanjem svog novog filma „Horizon". Glavne role u ovom naučnofantastičnom trileru tumače Džej O’Sanders, Dejvid Tornton, Zohra Lampert, Džejson Robards, Vladimir Bibić, Artur Frenc. „Horizon" bi premijerno trebalo da se prikaže do kraja ove godine u Holivudu.
– Ne mogu još da pričam detalje o filmu jer je tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << završen. Mogu samo da kažem da je triler. Dejvid Tornton glumi vrlo harizmatičnog „negativca", a Džej Sanders igra čoveka kome je ukradena duša – kaže Vladimir Nikolić za „Blic", a slavni glumac Dejvid Tornton nam otkriva kakva je zapravo njegova uloga.
– Igram Velikog brata. Kontrolišem svet. Veoma mračno. Veoma seksi – kaže Tornton za „Blic".
Ljudska priča
Pomenuti glumac i naš reditelj već su sarađivali na filmu „Tamo i ovde" reditelja Darka Lungulova. Film je pre nekoliko dana prikazan na prestižnom filmskom festivalu „Tribeca" u Njujorku.
– To je vrlo je ljudska priča, koja mislim da funkcioniše i „tamo i ovde". U Njujorku smo imali neka test prikazivanja i ljudi su jako dobro reagovali na film – navodi poznati reditelj koji je svoj prvi film, „Burn", snimio takođe u Americi.
– „Burn" smo snimali krajem 90-ih, i nastao je bar delimično iz frustracije, pošto mi se jedan veliki projekat od nekoliko miliona dolara, sa velikim imenima, u koji sam bio uložio puno vremena, iznenada raspao. Tada sam rešio da probam da napravim film sa veoma malo novca, bez zvezda, o nečemu što mi je tada bilo jako bitno da ispričam. To je bio i početak jeftine digitalne tehnologije, tako da smo kombinovali film i digitalni video. Ključno je takođe bilo što sam imao sjajne saradnike, od naših ljudi koji su tad bili u Njujorku – Sloba Pešić, Darko Lungulov, Vlada Radojčić" do sjajnih profesionalaca iz svih krajeva sveta, koji su radili skoro za džabe, zato što im se projekat sviđao. Ti mali filmovi su veoma zanimljivi jer svi delimo kreativni deo posla, dakle nema podele između tehničara i takozvanih kreativaca. Ti filmovi su mi u daleko lepšoj uspomeni nego veći projekti, sa više para – objašnjava Nikolić koji je potom snimio niz filmova u Americi: „Going Under", „The City" te film „Love" u kojem je igrao i jedan od naših najuspešnijih glumaca Sergej Trifunović.
Uspeh sa „Love"
– Film „Love" je moj najveći uspeh u karijeri. Opet niskobudžetni film, koji je bio na velikom broju festivala, dobio fantastične kritike, i distribuiran je u Americi, Evropi, Australiji... Iskreno, daleko više nego što sam ikada mogao da se nadam, jer nismo imali nikakve pare za marketing. Sve što se desilo sa tim filmom, desilo se samo zahvaljujući tome što je publika odlično reagovala – ističe uspešni reditelj, i nastavlja pričom o saradnji sa Sergejem Trifunovićem.
Sergej je sjajan
– Sergej je sjajan! Odlično smo radili zajedno, i dalje se družimo. Znam da nekima on smeta" ali mi smo fenomenalno sarađivali, i opet bih radio s njim. S američkim glumcima je malo komplikovanija priča, ne zbog samih glumaca, nego zbog silnih agenata, menadžera, posrednika, gde ceo taj proces postane sam sebi cilj ponekad do te mere da se negde i zaboravi na film. Zato, valjda, ima toliko bledih holivudskih filmova – objašnjava Vladan u čijem je filmu „The City" igrala Izabela Dosun, majka slavne holivudske lepotice, glumice Rozario Dosun.
– Poznajem Rozario. Ona je sjajna! Odrasla je u Ist Vilidžu na Menhetnu i to u vreme kad je taj kraj bio prilično zapušten i opasan. Ona i njena porodica su živeli u napuštenoj zgradi kao skvoteri godinama. Tako da je Rozario uprkos uspehu i Holivudu, i dalje vrlo prirodna i „uzemljena" – otkriva Vladan Nikolić kojeg je svojom duhovitošću oduševio slavni Ken Rasel.
– Poznajem skoro ceo Holivud, ali se ne družim sa njima. Jedan od najdražih momenata mi je bio kada sam upoznao Kena Rasela. Oduševio me je. Veoma je sjajan, zanimljiv i duhovit. A dok sam snimao „Horizon", neko vreme sam boravio u domu Dejvida Torntona i njegove žene, slavne pevačice Sindi Loper. Oni su imali najbolje vino koje sam ikada u životu pio – kaže Vladan, koji bi voleo da sledeći film snimi u Beogradu.
– Zavisi za šta prvo dobijemo novac. Radim i na scenariju za film koji bih snimao uglavnom u Beogradu, pa se nadam da će to biti sledeći – kaže Vladan, i navodi razlike između snimanja filmova u Srbiji i Americi.
– Sve uvek zavisi od budžeta filma. Amerikanci su uglavnom u svemu vrlo pragmatični. Znači, manje se filozofira, brže se radi, i
svi su uvek svesni para, zato što se filmovi drugačije finansiraju – priča Nikolić, koji, kako kaže, nema ventil od napornog rada.
– Ne stižem ništa drugo da radim, između snimanja i predavanja na fakultetu vrlo malo vremena ostane. Pre nekoliko godina sam uzeo neke klavijature, kao, da sviram povremeno. To je trebalo da mi bude hobi, sviranje. Ali iskreno, i dalje mi stoje u kutiji, izvadio sam ih jednom – kaže Vladan kroz smeh, i ističe da je jedino bez čega ne može preko dana – prva jutarnja kafa.
Kako sam odlučio da živim u Njujorku
Reditelj Vladan Nikolić je karijeru započeo osamdesetih godina. Snimao je kratke filmove, dokumentarce i šegrtovao kao asistent direktoru fotografije Radetu Vladiću. Potom je počeo da piše scenario za svoj prvi film, a svirao je i u mnogim rok bendovima osamdesetih. Ubrzo je dobio stipendiju za postdiplomske studije u Njujorku.
– Tada sam dobio nagradu za dva scenarija i to mi je dalo ideju da napišemo scenario na engleskom. Onda sam nekako našao listu agenata za scenariste i režisere u Americi, poslao scenario i portfolio na desetine adresa, dobio gomilu ljubaznih odbitaka, da bi na kraju jedan agent odgovorio da bi me zastupao. Potom sam se 1991. vratio u Beograd i počeo da radim za TV Studio B, koji se tad tek otvorio. A onda su počeli ratovi i sve se promenilo i ubrzo raspalo. Godinu dana kasnije vratio sam se u Njujork da konačno završim postdiplomske. Nikad nisam bio rešen da ostanem u Njujorku, mislio sam da je to sve privremeno, ali meseci su prešli u godine, i odjednom sam shvatio da sam više bio tamo nego ovde – kaže Vladan Nikolić.
