Izvor: Dzungla.org, 12.Sep.2013, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virusi u školskim klupama
POČETAK školske godine i polazak u vrtić svake godine su „okidač“ za nagli porast broja najmlađih pacijenata u domovima zdravlja. Bliski kontakt u kolektivu i nagla smena godišnjih doba pogoduju respiratornim, uglavnom virusnim infekcijama kod dece. – Dok početkom septembra imamo minimalan broj poseta, već od polovine meseca, najčešće tokom jedne nedelje, broj prijavljenih respiratornih infekcija kod dece se udvostruči – kaže za „Novosti“ dr Milena Agatonović, pedijatar >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << iz školskog dispanzera Doma zdravlja „Voždovac“. – U oktobru se broj dece koja zbog prehlada poseti lekara čak i utrostruči. Srećom, to su najčešće banalne virusne infekcije, blage upale ždrela i rinitisi. Oni se često komplikuju upalama sinusa, naročito kod školske dece. Dr Agatonović kaže da u ovom periodu retko dolazi do zahvaćenosti donjih respiratornih puteva infekcijom, kao ni do bronhitisa i upale pluća. Gotovo 80 odsto infekcija su virusne, one ne zahtevaju terapiju antibioticima, već se leče simptomatski. PREVENCIJA Iako je jesen sezona respiratornih virusa, dobrom prevencijom se značajno mogu umanjiti šanse da dete oboli: * striktna higijena, pranje ruku sapunom i toplom vodom * izbegavanje bliskog kontakta s drugom decom * pravilna ishrana, bogata hranljivim materijama * obavezno redovno provetravanje prostorija kako bi se smanjila koncentracija virusa – Potrebno je da dete miruje nekoliko dana, i da unosi dovoljno tople tečnosti. Naročito je dobra domaća pileća supa, jer dokazano deluje pozitivno kod respiratornih infekcija gornjih disajnih puteva. Nema potrebe da roditelji kupuju skupe sirupe za kašalj, mogu da se koriste limun i med, ili neki sirup za kašalj ako dete puno kašlje. Takođe, mogu da se nabave i oriblete za odgovarajući uzrast, da se mališanima olakša bol u ždrelu – dodaje dr Agatonović. Antipiretici treba da se daju samo u slučaju kada temperatura pređe 38,5 stepeni Celzijusovih, naglašava dr Agatonović. Temperatura pomaže u borbi s virusom i ne treba je „sabotirati“ upotrebom antipiretika ako se telo uspešno bori. Posebno je pogrešno deci na svoju ruku davati antibiotike iako je u pitanju virusna infekcija. – Ako dete nema jako visoku temperaturu, lepo jede i dobro je rapoloženo, ne mora se žuriti sa posetom lekaru – dodaje dr Agatonović. – Ovi najblaži oblici virusnih infekcija obično prolaze za dva-tri dana. Ako u tom roku detetu ne bude bolje, treba ga odvesti kod doktora, jer se nekada desi da se na virusnu infekciju nadoveže i bakterijska, koju je potrebno lečiti određenom terapijom. Iako se respiratorni virusi mahom prenose kapljično, pedijatri primećuju da je u dečjim kolektivima sve češći oralni prenos – preko ruku. Razlog za to je često nemogućnost za adekvatnu higijenu u predkškolskim i školskim uslovima, kao i bliski kontakti dece (grljenje, šaputanje, preko školskog pribora, stolova, kvaka) – Često roditelji zbog obaveza ili straha da će dete nešto propustiti šalju i bolesnu decu u školu ili vrtić – upozorava dr Agatonović. – Onda se od jednog bolesnog deteta razboli još mnogo njih i ubrzo imamo epidemiju. Naš savet je da na prvu pojavu simptoma, poput kašljanja, kijanja, temperature, bolje dete ostaviti kod kuće da se odmori nekoliko dana, pa ga onda tek onda vratiti u kolektiv. To je mnogo bolje i za zdravlje deteta ali i za sprečavanje epidemija. VOĆE PODIŽE IMUNITET Dovoljno voća i povrća, naročito svežeg, dovoljno mesa i redovni obroci najbolji su „motor“ za imunitet – kaže dr Milena Agatonović. – Kod nas deca nažalost sve češće izlaze iz kuće bez doručka, što može da naruši njihovo zdravlje i između ostalog učini ih sklonijim infekcijama. Ako se dete raznovrsno hrani, nema potrebe za dodatnim multivitaminskim ili preparatima za „podizanje“ imuniteta. Izuzetak su određeni minerali poput cinka i selena, kojih nema dovoljno u našem zemljištu i ishrani, pa se oni mogu davati deci, uz konsultaciju s pedijatrom. OpširnijeVečernje Novosti
