Izvor: Blic, 01.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vil Smit je baš šarmantan
Bojana Novaković, dvadesetsedmogodišnja glumica koja se u detinjstvu iz Srbije preselila u Australiju, osvaja svet svojom glumom. Osim u novom holivudskom blokbasteru „Seven Pounds" u kojem igra rame uz rame sa slavnim Vilom Smitom, Bojana će igrati i u novom filmu Martina Kembela „Edge of Darkness", u kojem će glumiti ćerku policajca kojeg igra popularni Mel Gibson.
Bojana glumi i u novom domaćem filmu Stevana Filipovića „Šišanje", a u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic" Bojana priča o ulogama, životu u metropolama, Srbiji, prijateljstvu sa pokojnim glumcem Hitom Ledžerom...
U filmu „Edge of Darkness" glumite sa Melom Gibsonom.
- Režira ga Martin Kembel, čovek koji je režirao „Casino Royal", film o Džejmsu Bondu. U filmu igram lik ćerke Mela Gibsona, koji glumi policajca čija je ćerka ubijena. On misli da su mu ćerku ubili zbog neke osvete i kreće da istražuje ubistvo. Tokom istrage saznaje još neke detalje o svojoj ćerki, koje ranije nije znao. Film počinje da se snima krajem avgusta.
Uskoro ćete glumiti u još jednom holivudskom filmu - „2012".
- Režira ga Roland Emerih, čovek koji je režirao „Day after Tommorow", „Godzzilu"... Tu igram sa Džonom Kjuzakom, Amandom Pet, Denijem Gloverom. Film prati priču o apokalipsi, prirodnim katastrofama... Igram jednu veliku, sisatu plavušu sa naočarima (smeh). Iako sam niska.
Kako je bilo na snimanju „Seven Pounds" sa Vilom Smitom?
- On je super! Baš je šarmantan. Pravi je profesionalac. Sećam se, na kraju mog prvog dana snimanja odradili smo scenu i ekipa je već počela da se pakuje da idu kući. Ja sam rekla Vilu da mislim da sam sve to mogla bolje da odglumim. On je rekao da je bilo super, da nema potrebe ponovo. Tada je shvatio šta pričam, shvatio me je kao glumicu i rekao ljudima da raspakuju opremu, da snimim ponovo. Tada me je oduševio. I snimili smo ponovo. Stalno smo zajedno radili, čitali scenario...
Glumite i u novom filmskom ostvarenju Stevana Filipovića „Šišanje".
- Igram jednu hardkor naci devojku koja hoće da sve bude po njenom. Ona je baš mlada i težak je nacista. Za nju bih rekla da je jedan prost lik u smislu životnih motiva. Želi da bude glavna u svemu. Druži se sa velikom grupom muškaraca u kojoj ona vodi svaku priču. Nažalost, nisam baš imala vremena da se družim sa našim glumcima, za pet dana sam morala da otputujem iz Srbije. Naravno, malo sam se družila sa Stevanom Filipovićem, Nikolom Rakočevićem...
Koliko često dolazite u Srbiju?
- Uh, dolazim kad god mogu. Stalno idem do svog sela Gajeva koje se nalazi pored Užica. Sa prijateljima sam iznajmila auto i putovali smo po Srbiji. Išli smo u Mokru Goru, svuda... Često dolazim. Poslednji put sam bila u novembru prošle godine. Volim da dođem, volela bih da glumim u što više naših, srpskih filmova. Često sa Goranom Paskaljevićem pričam o tome.
Kako je snimati u Holivudu?
- Holivud je svet za sebe. Oni imaju mnogo para i rade šta hoće, sa kim hoće i kako hoće. Imaju dosta vremena, ništa se ne radi pod pritiskom, ništa na žurbu, sve je lagano. Mada, tamo se tačno zna ko šta radi. Producent radi svoj posao, glumci glume, režiseri rade svoj posao... A kod nas, mislim u Srbiji, svi sve rade. Iskreno, meni se više sviđaju ta pravila, bolje je tako. U suprotnom se teže radi.
Vaš prvi, debitantski film bio je „Blackrock" za koji ste izjavili da biste voleli da uradite njegov rimejk.
- Da, to mi je bila prva ozbiljnija uloga. Tada sam imala petnaest godina. U tom filmu sam glumila devojku koju je silovalo pet, šest muškaraca. Morala sam baš da se potrudim za tu ulogu. Imala sam petnaest godina i sećam se da sam se totalno udubila u tu ulogu. Radeći na tom filmu stekla sam prijatelje do kraja života. Tada sam naučila dosta stvari.
Taj film je bio debitantski i pokojnom glumcu Hitu Ledžeru sa kojim ste bili prijatelj.
- Da, ja ne mogu da pričam o njemu. Reći ću samo da mi je bio jako dobar prijatelj, bili smo veoma bliski i nije mi svejedno kada me ljudi pitaju za njega. Ja bez njegove pomoći ne bih ni bila u Americi. On mi je obezbedio sobu u kojoj sam živela i pružio mi ogromnu psihičku podršku. On je bio anđeo, pravi anđeo u mom životu.
Da li planirate da možda jednog dana ponovo živite u Srbiji?
- Ja ne živim nigde. Bilo bi lepo da imam stalno mesto stanovanja. Kao živim u Melburnu, ali uopšte nisam tamo. Malo sam u Njujorku, Sidneju, Melburnu, Srbiji, Los Anđelesu, štaviše, najviše vremena sam provela u Srbiji, tri meseca prošle godine. U Srbiji teško da ću živeti, jer bi mi bilo teško zbog posla.
Humanitarni rad
Pomagali ste i izbeglicama u Australiji.
- Ranije. Nažalost, sada nemam vremena za to. Pomagala sam im kada sam bila mlađa. Pomagala sam našim izbeglicama, potom izbeglicama iz Iraka, Irana, Saudijske Arabije... Sada su svi ti ljudi dobili državljanstvo, te se sada družimo.
Vožnja metroom
- Slobodnog vremena nemam. Nemam dečka, a kada bih ga imala, verovatno bih radila neke interesantnije stvari (smeh). Meni je slobodno vreme kada idem na večeru sa nekim saradnicima i pričam o predstavi, filmovima... To mi je slobodno vreme. Ne, imam i ja svoje trenutke kada ukradem malo vremena. U Melburnu uđem u metro, tramvaj, i vozim se sat vremena sa knjigom u ruci, čitam, posmatram ljude, pronalazim inspiraciju u tim ljudima...
