Izvor: Blic, 27.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidoviti Šekspir
Vidoviti Šekspir
Ni Šekspir nije evergrin. Gledajući ‘’Ukroćenu goropad’’ u Pozorištu 'Boško Buha', pre neko veče, savremeni gledalac mogao je da se zabavi, mogao je da se nasmeje, ali je najjači utisak ostavila sama tema - u savremenoj recepciji tog dela, međutim, sve izgleda daleko manje komično nego što bi trebalo da bude. Jer, idealna žena iz Šekspirovog vremena jeste žena koja bespogovorno sluša svog oca i svog muža - svaka pobuna protiv takvog sistema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << društvene krotkosti zaslužuje drastičnu kaznu, a žena koja se drzne da se protiv toga pobuni jeste goropadnica, divlja zver koju bi trebalo dresirati, to jest ukrotiti. Kroćenje goropadi danas se ispostavlja kao duboko antižensko štivo, kao dosta mračna poruka o idealnim odnosima među polovima, u kojima kao vrhunsko i najuspešnije sredstvo dominira strah. Žena se kroti pre svega strahom, a onda, ako treba, i glađu, izolacijom, lomljenjem volje - i tako, tek kada pristane da postane vlasništvo svog muža, ona zaslužuje društveni status, to jest ‘’miran život’’ poštovane supruge.
‘’Ukroćena goropad’’ danas se može čitati kao podrška nasilju nad svakom društvenom ‘’neprikaldnošću’’, kao podrška osvajanju svake ‘’neosvojive teritorije’’ - a paradoks ovog Šekspira danas leži u jednom daleko najmračmijem detalju - ukroćena goropadnica postaje srećna tek kad je ukroćena.
Prenese li se ova teza na širi društveni kontekst, nije teško izvući očiglednu paralelu između Šeksipirove junakinje i naroda Trećeg sveta. Kad, uostalom, čitamo novine ili gledamo moćne svetske televizije - dolazimo do sličnog zaključka - ispada da su porobljeni, ukroćeni, okupirani narodi - srećni kad im silom, uvode ‘’demokratiju’’, bar koliko i Katarina kad je muž dovede u red.
Moguće da je Šekspir, uprkos samom sebi, bio vidovit, i da je danas ovo njegovo delo simbolički ključ za čitanje globalnih medija.
