Izvor: Blic, 21.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vas ćemo skinuti i na plejbek
Vas ćemo skinuti i na plejbek
Moram vas razočarati, ali ništa mi se nije desilo. Jedini problem je u tome što pripadam generaciji kojoj je najveći tehnološki domet uklanjanje onih trepćućih nula na displeju video rikordera, i sam Bog Interneta zna kom je nesretniku prošle nedelje stigao tekst koji sam iz tuđine ambiciozno pokušao da emajliram na adresu ove kolumne?
Radio sam u međuvremenu malo na besmrtnosti, ništa naročito, par prostih melodija koje će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << harati mobilnim telefonima sledećih sezona. Muzika iz filma koji nije snimljen? Jebo te, moraću da patentiram taj žanr pre nego što Brega načuje?
Kad sam već kod toga, pisao sam usput i neka dva teksta za Čolu, što mi je usred frke u kojoj sam se našao leglo kao šamar na ćelavu glavu. Oni njegovi mečkari me sad po tabloidima nabeđuju kao šiparice da sam prvi nazvao da se ponudim za saradnju, a to je i istina, što je najgore. Doduše, s moje strane zamišljeno je kao gest prijateljstva, a ne kao marketinški slogan za novi CD starog frenda, ali svako tu ima svoju varijantu, toliko sam do sada morao ukapirati. U svakom slučaju, sasvim je izvesno da to više nikad neću raditi, ali krajem juna sam zaista u napadu sentimentalnosti nazvao Bata-Kornelija kad sam čuo da će on ponovo sesti na klupu, i rekao da važi ono što sam obećao Čokiju kad smo se sreli poslednji put. Pre toga sam negde povodom onih koji su mu naplatili tekstove za prethodnu ploču izjavio da to ima opravdanja jedino ako im je taj novac bio hitno potreban za nabavku neophodnih lekova, pa je red bio da se za sledeći projekat sam ponudim, za razliku od svih koji su za to angažovani. I plaćeni. Kod Frojda verovatno postoji pasus o tipovima koji sami sebi natovare dobrotvorni rad na, recimo, prepevavanju ruskog šlagera na ijekavski, ali Čolu volim daleko više nego njegove pesme, i ne moram baš preterivati govoreći da mi je čast, ali da mi je drago što učestvujem u svoj toj pozitivnoj energiji, to već sasvim mirne duše mogu reći...
Već duže vremena osećam očajničku potrebu da o nekom napišem i nešto dobro, i Čola mi je tu preostao u tercu poslednjih aduta. Ne samo zato što je Neosporno Dobar Momak, jer to 'dobar' ponekad može biti intonirano i u pomalo sažaljivom registru, nego zato što on definitivno ne gubi magiju bezbrižnosti i duvanja u šiške koju su mnogi od nas odavno izgubili. Postoji onaj film, mislim da se zove 'Mrmotov dan', o tipu koji se zaglavio u jednom danu, i kamo sreće da smo se sa Zdravkom svi zaglavili u vatrometu i disko dimu One Prve Marakane...
Magija o kojoj govorim toliko je moćna da ću (kad još pomenem i da sam se zahvaljujući Čoli posle puno godina čuo i sa Pecom i Bajagom), uz njenu pomoć uspeti da, evo, ispišem gotovo čitavu stranicu a da ne pomenem nikog od onih Pacijenata Sa Poslaničkim Imunitetom, što uopšte nije zanemarljivo...
Možda me je ta magija pogurala i u studio, ko zna, da ipak snimim pesme za nesnimljeni film o Vasi Ladačkom? Možda je taj zvezdani prah pao na harmoniku Andreja iz Kulpina, i neke žalosne panonske tonove uklopio u strofe kao neotkrivene minerale u prazna mesta u periodnom sistemu elemenata, koja su godinama čekala na njih. Pa onda na letećem ćilimu spustio i maestro Šen sa njegovom besnom violinom. I Stevu Primaša, koji se samo pojavi na vratima sa svojom tamburicom, kao sa čarobnom guskom pod pazuhom...
Možda je magija davnog Čolinog zrenjaninskog koncerta na kom smo bili zajedno navela i Tadašnju Trudnicu da tragajući za čuvenim 'crnim kolačem' koji je jednom bez recepta umesila, napravi novu, ponovo bolju verziju te poslastice, i donese je juče Tadašnjem Vojniku na snimanje, blagosiljajući posle puno vremena studio svojim smrznutim lisičjim nosićem...
Možda je muzika stvarno najvažnija stvar na svetu? Možda je neki cis-dim, ili neka zapetljana rima, zaista daleko bitnija od likova kod kojih odavno nije sporno da li varaju kod glasanja, nego samo da li su u tome i uhvaćeni?
Hej, majstore, doviknuo mi je kao za inat Poznati Odelaš iz kafane kraj studija u kojoj potpisuju račune, snimaš li opet neku tvoju zajebanciju? Nećeš valjda sad pevati na mitinzima da i nas skineš?
Korak mi je još bio u taktu čardaša, i u prolazu sam ga video sitnog i nevažnog, negde daleko u podnožju mojih pesama...
Ne brini, matori, neću morati da pevam... Vas ćemo skinuti i na playback.
.jpg)
