Izvor: Blic, 04.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unca, unca
Unca, unca
Pre nekoliko večeri, u društvu prijatelja gledala sam koncert 'No smoking orkestra' u Sao Paulu. Hala puna, publika se super zabavlja; skače i smeje se muzičarima koji su obučeni kao klovnovi: odrpani, unakarađeni, sa šarenim kišobrančićima na glavi, neobrijani, neočešljani... Sviraju srpske tradicionalne narodne pesme, ali skaču u ritmu džungle, guraju jedni druge, padaju po bini, polivaju se, pevaju: 'Milicijo stanice Kostolca, gde je pištolj pokojnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi oca...'
'Vidi kako ovi Srbe predstavljaju svetu?! kao odrpance, kao pećinske ljude!', ljutito komentarišu moji gosti ne skidajući pogled sa ekrana.
A, ne! - branim ja Kustu i ekipu - to je smišljen marketinški potez koji svetu treba da da do znanja da nas je sankcijama i bombardovanjem zaista vratio na nivo pećinskog čoveka. Kako da im izvučemo neku humanitarnu pomoć ako im ne pokažemo koliko smo jadni i odrpani.
Gledamo dalje koncert. U jednom trenutku Dejan Sparavalo (vrstan violinista, šoumen) počinje da svira srpsko kolo na veoma neobičan način: stavlja gudalo u pojas pantalona simulirajući ud u erekciji, a onda violinom prevlači gore-dole po gudalu, što nedvosmisleno predstavlja onanisanje. I Nele Karajlić stavlja mikrofon u pantalone i primiče ga Dejanovoj zadnjici pomerajući karlicu napred-nazad. I sve to uz zvuke srpskog kola!
Vidim, moji prijatelji pozeleneli od besa. 'Kakav je to način da sve nas pred svetom tako omalovažavaju sprdajući se sa srpskom muzikom?! I šta će ljudima u svetu biti prva asocijacija kada negde čuju srpsko kolo - onanisanje i seks između dva muškarca! Kako se predstavljamo svetu? Kao drkadžije i pederi!', komentarišu moji gosti.
Pa, dobro, branim ih ja, do sada nas je svet posmatrao kao ratoborne ubice, a sada Emir i ekipa nude sliku Srba koji vode ljubav a ne rat. Kao što 'Partibrejkersi' kažu: 'Bolje da tucam, nego da pucam, bolje da guzim, nego da puzim'. A to što nećemo da puzimo, fantastično se uklapa u našu devizu: Srbija se saginjati neće.
I, na kraju, to što javno po svetu onanišemo (pa makar gudalom i violinom) jeste - što bi Crnogorci rekli u onom vicu - odraz naše samostalnosti.
