Izvor: Blic, 19.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost iz velike nužde
Umetnost iz velike nužde
A koliko nas tamo na Balkanu i u Evropi zaista mrze?, pitaju me svi koje ponovo srećem u Njujorku. Pitaju me ljuti i zabrinuti jer ni Balkan, ni Evropa, a ni svet, kažu mi, izgleda ne znaju da ovde ne misle svi kao - kako ih Gor Vidal nazva - vladajuća vojna hunta. Govorim im istinu, da je i Balkanu i Evropi, a verovatno i ostalom svetu, dosta američkog imperijalizma i kaubojskog ponašanja, na šta mi većina odgovara da je to zaista veliko sranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << malog Buša. Ovakva i slična osećanja prisutna su i na zanimljivoj i značajnoj izložbi 'American effect' otvorenoj nedavno u muzeju 'Whitney' na Menhetnu koja ima i svoju tragikomičnu istoriju. Još 1999. godine, tadašnji gradonačelnik Njujorka Rudolf Đulijani je postigao svetsku slavu, dakle znatno pre 'septembarskog napada' koji je promenio sve. U ta naoko bezbrižna vremena za Ameriku, u Bruklinskom muzeju otvorena je bila izložba 'Sensation', na kojoj je bio izložen portret Device Marije, rad engleskog umetnika Krisa Ofilija. Devica Marija bila je premazana izmetom slona, ili slonice, i sa svih strana dekorisana sočnim detaljima pornografskih fotografija. Gradonačelnik Đulijani je za Ofilija rekao da je bolestan čovek, a za rad da je antikatolički. U diktatorsko-zabrinutim izjavama zatražio je da se izložba zatvori, da se Bruklinski muzej izbaci iz zgrade... Osnovao je i Komisiju za pristojnost i dao joj u zadatak da ocenjuje podobnost umetničkih dela koja se izlažu u javnim muzejima. Tada je njujorški muzej 'Whitney' izložio Rudijeve pretnje Bruklinskom muzeju, štampao ih u gotičkom slogu i 'obogatio' te citate zvucima ubitačnog naci-marša. Nakon neviđene bruke i sramote po 'demokratiju', Bruklinski muzej odlukom suda ipak nije bio izbačen iz rođene zgrade, a i Komisija za pristojnost u umetnosti je bila kratkog veka.
Ovo slonovsko sranje palo bi i u zaborav da ove nedelje, opet u muzeju 'Whitney', nije otvorena značajna grupna izložba 'The American Effect', koja će trajati do početka oktobra. Umetnicima je pružena prilika da progovore o kritičnom, opsadnom stanju ovog društva i kulture u vreme kada je Amerika jedina supersila. Gledajući radove na čiju temu se ovih dana mnogo ozbiljno govori, ali i dobro zeza po celom Njujorku, zaključujem da i nije nešto naročito, mislim sam rad, uostalom kao i većina radova na ovoj izložbi. 'Whitneyu' je značajna jer je, u finalnoj analizi, izložena zabrinutost nad Amerikom iz snova, pun krik i vapaj za 'zemljom slobodnih i hrabrih' koja je, sada to i malo dete zna, nestala u dubokim džepovima velikog poluobrazovanog kapitala. O čemu opet lepo na izložbi govori i instalacija 'Starački dom'. u kojem su ostareli i napušteni svi, i Supermen i Betmen i Barbi... iz sveta kojeg više nema.
Do tada hleba i igara. (Vladan je i autor duhovnog rokenrol romana 'Pogodak u Prazno')
