Izvor: Blic, 22.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Berlinu sam učila od legendi
Za umetnika je najvažnije da sluša sebe iznutra. Sve je stvar intuicije i sreće, rekao nam je na jednom predavanju glumac Vilijem Defo. Oduševila me je običnost tih velikih ljudi. Sad stvarno verujem da velike stvari mogu da se dogode – priča za „Blic" glumica Jelena Gavrilović, koja je sedam nezaboravnih dana provela u Berlinale Talent Campusu, međunarodnom samitu najtalentovanijih mladih filmskih stvaralaca koji se održava svake godine u nemačkoj prestonici paralelno sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Berlinskim festivalom.
– Poslala sam na konkurs insert iz filma „Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića u kome igram Ninu. Nisam očekivala da ću proći. Posle izvesnog vremena su me zvali i saopštili da putujem u Berlin – priča Jelena, koja je zajedno sa mladim rediteljem Goranom Stankovićem i producentom Milom Turajlić izabrana u konkurenciji od skoro 4.000 kandidata iz celog sveta.
Kakav je bio prvi utisak kad ste stigli u Berlin?
– Nisam imala utisak da sam negde u inostranstvu. Grad je bio prepun mladih ljudi. Svi su negde žurili. Na ulicama su pili kuvano vino, jeli kobasice i svi su nosili akreditaciju za festival. Meni je prijala ta gužva. Srela sam i neke mlade srpske umetnike koji žive tamo. Berlin ne spava u vreme festivala.
U kampu ste slušali predavanja najpoznatijih filmskih stručnjaka. Ko je ostavio najbolji utisak?
– Glumac Vilijem Defo je bio vrlo interesantan. Pričao je kako je najvažnije da se u umetnosti kao i u životu oslonimo na intuiciju. I Tilda Svinton koja je ove godine bila u žiriju, ali i naš predavač, fascinirala me je iskrenošću i pričom o svom glumačkom radu i privatnom životu. Gledali smo inserte iz filmova u kojima je igrala i trudila se da odgovori na svako naše pitanje. Pamtim njene reči „Ja to nisam htela – meni je to dato." Trudi se da živi povučeno. Svojoj deci je branila da gledaju njene filmove jer je htela da ih rastereti činjenice da je vrlo popularna.
Šta vama kao glumici nedostaje u Srbiji u poređenju s onim što imaju umetnici u svetu?
– Srela sam mnogo darovitih ljudi koji nemaju gde da rade jer nema ko da ih predstavlja. Glumci u Srbiji nemaju svoje agente. Sve radimo sami. U isto vreme sami tražimo uloge, glumimo, a ako zatreba obavljamo i funkciju advokata. Veliki nedostatak je i to što u Srbiji ne znaš kad se održavaju kastinzi. Niko te o tome ne obaveštava. U inostranstvu ukoliko žele da te angažuju za neki film ne pitaju te koji je tvoj broj telefona, već ko je tvoj agent.
Iako ove godine nije bilo predstavnika srpskog filma na festivalu, posetioci su mogli da pogledaju inserte iz domaće produkcije na štandu filmskog centra Srbije.
– Puno stranaca je gledalo trejlere ovogodišnjih srpskih ostvarenja. Prikazan je i promo „Srpskog filma" u kome i ja igram. Primetila sam da su posmatrači bili iznenađeni količinom filmova koja se godišnje snimi u Srbiji.
Koliko će vam ovo iskustvo pomoći u daljem glumačkom radu?
– Ne mnogo. Šalim se. Lepo je otići i shvatiti da se glumci u Srbiji i te kako bore i daju svoj maksimum u onome što rade.
Demi Mur na crvenom tepihu
Dok su glumci defilovali crvenim tepihom, koja vas je holivudska zvezda očarala?
– Bilo je vrlo naporno postići sve što je bilo po programu u okviru kampa, a i jako teško doći do karata za premijere. Uspela sam da stignem na projekciju filma „Happy tears" u kome igra i Demi Mur. Crvenim tepihom je prošetala na metar od mene u pratnji Eštona Kučera. Iako su mnogobrojni fanovi vrištali od uzbuđenja, moja prva pomisao bila je – i to su ljudi! Demi je izgledala prelepo za svoje godine i videlo se da je u poslu profesionalac. Potpisala se na svoju fotografiju, mahnula i ušla u salu.
