Izvor: B92, 05.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turizam potencijal Šumadije, problem infrastruktura
Šumadija ima veliki, ali nedovoljno iskorišćen potencijal za razvoj ruralnog turizma, a glavni problem, prema mišljenju ljudi koji su otvorili svoja domaćinstva za domaće i turiste iz Rusije, Izraela, pa čak i Mauricijusa, je infrastruktura.
Foto: Varvarin/Flickr.com
Kako kažu, priroda, čist vazduh, razne aktivnosti, kulturno istorijske znamenitosti, manifestacije i dobra, domaća hrana podstiču turiste da posete Šumadiju.
Među onima koji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odlučili da gazdinstvo kategorišu i počnu da se bave seoskim turizmom su Jelena Pavlović i njen suprug koji već tri godine turistima omogućavaju da uživaju u lepotama Šumadije.
Na ideju da se bave seoskim turizmom došli su jer Jelena nije mogla da nađe posao.
"Zadovoljni smo s obzirom na male kapacitete koje imamo. Još nismo u mogućnosti da dovedemo grupu turista, već nam dolaze pojedinačno gosti, porodice. Pored gostiju iz zemlje - Beograda, Novog Sada, Niša... imali smo dosta turista i iz Rusije, Poljske, Mauricijusa, Izraela, Francuske'', rekla je Pavlović dodala da im je u planu proširenje kapaciteta.
Oko gostiju posla imaju svi u šestočlanom domaćinstvu. I dok su Jelena i suprug upućeni na goste, stariji ukućani zaduženi su za tehničke stvari. Najstariji članovi domaćinstva, na primer, su animatori koji goste uče da igraju kolo.
Foto: Varvarin/Flickr.com
''Turisti nas biraju zbog prirode, vazduha i hrane. Oduševljeni su običnim stvarima - vožnjom traktora, vidikovcima, berbom pečuraka ili šumskog bilja, pravljenjem sira i kuvanjem slatka'', kaže Jelena i dodaje da organizuju i radionice heklanja i štrikanja, boravak u prirodi i kuvanje lovačkog kotlića, ali i obilazak seoskih domaćinstava u okolini.
Kako kaže, nisu samo turisti na dobitku.
''Na ovaj način upoznajemo ljude i kulture'', rekla je Jelena dodajući da su gosti sa Mauricijusa, poreklom Indijci, te da su se tokom obilaska štale klanjali kravama.
Svoja vrata za turiste otvorilo je i domaćinstvo Cicić, a gazdarica Gordana kaže da se seoskim turizmom bave pet-šest godina.
''Seoskim turizmom počeo je da se bave moj muž kada je prestao da radi u Kragujevcu'', objašnjava Gordana i ističe da su za seoski turizam više zainteresovani domaći nego strani turisti, mada su ugostli i turiste iz Rusije.
Ocenjujući da je u Šumadiji sve lepo - priroda, vazduh, voda, ona kaže da je jedini problem infrastruktura, odnosno prilazni put koji je posebno nakon velikih kiša oštećen.
''Nama je sve dostupno, imamo sve domaće, a ako ne proizvedemo mi, onda u okolini ima ljudi sa kojima sarađujemo i od kojih kupujemo'', objašnjava Gordana dodajući da je razvoj seoskog turizma važan za to područje.
I Jelena i Gordana kažu da im je norveški projekat "Podrška razvoju ruralnog turizma u Šumadiji", koji se, između ostalog, odnosi i na jačanje kompetentnosti postojećih domaćina koji se bave seoskim turizmom, kroz obuke i finansijsku podršku pomogao.
Projekat je počeo prošle godine u novembru, traje godinu dana i njegova ukupna vrednost je 60.000 evra - 48.000 su donacije ambasade Norveške, a ostalih 12.000 je lokalno učešće grada Kragujevca.
Foto: anaroza/Flickr.com
Projekat ima nekoliko komponenti, a deo se odnosi i na generalnu promociju Šumadije kao potencijalno interesantne turističke destinacije, dok se drugi tiče razvoja strategije turizma grada Kragujevca.
Ovim projektom obuhvaćeno je 15 domaćinstava koja se već bave seoskim turizmom i desetak porodica koje su zainteresovane za to.
Jedan od primera dobre prakse je Kuća Čolović u Maloj Vrbici, a menadžer Ivan Ignjatijević objašnjava da se radi o imanju bogate porodice u periodu između dva rata, koji su naokon 90-tih godina počeli da razmišljaju o tome da bi imanje moglo da se renovira.
''Kada smo renovirali zgrade videli smo da je šteta da to ne pokažemo i drugim ljudima. Zato je logično bilo da počnemo da se bavimo turizmom'', objašnjava Ignjatović.
I on ukazuje da je najveći problem, kao i svuda u Srbiji, infrastruktura.
Kako kaže, zbog loših puteva, problem je da dođu gosti iz Beograda.
''Do prošle godine imali smo problem sa vodom, još nemamo fiksni telefon, imamo problem sa internetom i televizijom što je čudno za 21 vek'', zaključila je Ignjatović.
