Izvor: Blic, 13.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trošio bih život na isti način
Trošio bih život na isti način
Pre dva meseca, kada se najveći šarmer među srpskim glumcima obreo u bolnici, većina je mislila da je reč o šali. S obzirom na to da je Mihajlo-Bata Paskaljević (81) u više navrata glumio bolesnika, pa i mrtvog čoveka, sve je ličilo na još jednu od njegovih ujdurmi koje je pravio kako bi stekao pažnju mladih devojaka. Međutim, kada je, posle jednomesečnog boravka i bezuspešne terapije u Kliničkom centru Srbije, ovaj vrsni komičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prebačen u Zemunsku bolnicu u veoma lošem stanju, lekari su shvatili da se više ne bore za njegovu nogu, već za goli život. Infekcija, koju je zaradio na bazenu, zahvatila mu je nogu i brzo se proširila. Bilo je pitanje da li se može zaustaviti. Otpočela je terapija u hiperbaričnoj komori s neizvesnim ishodom. Jedan deo osoblja bolnice tvrdio je kako je sve u božijim rukama, dok su drugi smatrali da se Batino stanje kreće uzlaznom putanjom. On više veruje drugima nego sebi.
- Glumci sebe uvek gledaju tuđim očima, bez obzira na to da li su na sceni ili ne. Svakoga ko mi dođe u posetu pitam kako izgledam i onda znam kako se osećam. Rekao bih da sam sada bolje.
Učestale posete, među kojima je najredovniji bio reditelj i njegov veliki prijatelj Zdravko Šotra, prima sam u velikoj četvorokrevetnoj bolničkoj sobi, naravno nasmejan. Međutim, i van vremena predviđenog za posete, vrata njegove sobe često su otvorena.
- Vidite da je na ovom spratu samo žensko osoblje - objašnjava Bata Paskaljević. - To je terapija koju sam sam sebi prepisao. Sestre su mlade i radoznale i stalno traže da im pričam anegdote sa snimanja, i kakav je ko od nas glumaca. Ja im izlazim u susret. Danas su slušale o lepoti Ivane Mihić. Ako je istina da izgledam bolje, kao što neki lekari tvrde, onda je to sigurno više zbog ženskog društva, a manje zbog hiperbarične komore.
Njegova večita strast ga ne napušta čak ni kada je u bolničkoj postelji. Iako priznaje da se na početku bolničkih tretmana pomalo plašio, sada tvrdi da će mu u svakom slučaju ubrzo biti bolje.
- Kada hoće da me razvesele, žene me podsećaju kako sam ih nekada prosio. Mogu samo da im poručim da ponuda važi i dalje. Očekujem da ću vrlo uskoro da odem kući.
Mnoge njegove kolege oduvek su mu zavidele što svom poslu pristupa ležerno i veselo, kao hobiju. On, međutim, smatra da je to jedini ispravan pristup, kako poslu, tako i životu uopšte.
- Važno je da se što više zabavljamo i uživamo, jer svega drugog u životu ima i više nego što treba. Hranio sam se svojim i tuđim zadovoljstvom, i smatram da nisam pogrešio. Ako budem imao prilike, tako ću i nastaviti.
Iako je, povodom uloge u filmu 'Mrtav ‘ladan', govorio da se sasvim dobro osećao kao mrtvac, sestre tvrde da nikada nisu videle više života u nekom bolesniku. Kažu da mu je najveća zanimacija da neprekidno razgovara telefonom, od kog se ne razdvaja.
- To što nikada nisam otišao u penziju nije slučajno. Smeh publike za mene je čitavog života bio važniji od vazduha, i tako je ostalo do današnjeg dana. Zato, čim sestre oko mene počnu da se smeju, momentalno živnem. Zaboravim gde sam, a setim se ko sam.
