Izvor: Dzungla.org, 14.Feb.2013, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba nam 2.000.000 donora
SRBIJI, da bi omasovila program transplantacija, treba dva-tri miliona potencijalnih donora – kaže u intervjuu „Novostima“ pukovnik profesor dr Zoran Kovačević, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije. Jedan od inicijatora akcije o podeli donorskih kartica, koja je u VMA pokrenuta pre tačno 10 godina, međutim, sumnja da ćemo uskoro dostići taj broj. Dosad je organe zaveštalo oko 80.000 ljudi, a dr Kovačević kaže da je važno da se pomeramo unapred, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << da se stanovništvu približava ideja o zaveštanju organa, koji bi se koristili u slučaju da potencijalni donor doživi moždanu smrt. – Dugogodišnja aktivnost o podeli donorskih kartica, u koju su uključila i dva klinička centra: Vojvodine i Niš, doprinela je da se broj kadaveričnih transplantacija poslednjih četiri godine značajno poveća – kaže profesor Kovačević. – Plan je da se svi podaci o vlasnicima kartica predaju Upravi za biomedicinu, gde bi se nalazio kompletan spisak potencijalnih donora. Na transplantaciju se u Srbiji, ipak, i dalje dugo čeka? – Samo na VMA je prošle godine presađeno 29 bubrega, od čega 15 od živih donora i 14 od kadaveričnih, a transplantirane su i dve jetre. Trenutno, međutim, imamo pet kadavera na milion stanovnika, a cilj je da ih bude deset i da donorska kartica u bliskoj budućnosti postane lični dokument svakog čoveka. Ta praksa u razvijenom svetu odavno postoji i zahvaljujući donorskoj kartici mnogi životi su spaseni. Da li će se ulaskom u mrežu Eurotransplanta, u Srbiji povećati broj kadaveričnih transplantacija? – Eurotransplant je mreža od devet država, odnosno udruženje koje ima zajedničke spiskove donora. Cilj Eurotransplanta je da obezbedi brzu komunikaciju među zemljama članicama prilikom izbora što adekvatnijeg potencijalnog primaoca nekog kadaveričnog organa. Međutim, zabluda je da ćemo ulaskom u mrežu povećati broj kadaveričnih transplantacija. Ovo udruženje funkcioniše po principu reciprociteta: koliko mi damo organa, toliko ćemo ih i primiti. Može li Srbija sa pet kadavera na milion stanovnika da dostigne Španiju koja ima 35 kadavera na milion stanovnika? – U Španiji postoje dve zakonske regulative po pitanju doniranja organa. Jedna od njih je takozvana prećutna saglasnost, dok kod nas postoji eksplicitna saglasnost. Prećutna saglasnost podrazumeva da, ako se neko za života nije izjasnio da želi da bude donor organa, kada dođe do moždane smrti, podrazumeva se da je on pristao da da organe. Zato zemlje koje imaju ovu vrstu saglasnosti imaju i veći broj kadaveričnih davalaca. Ako se neko eksplicitno saglasi da želi da donira organe u slučaju smrti, da li to znači da će on u slučaju moždane smrti zaista to i morati da uradi? – Ne mora. Zakonski, on može, iako je potpisao, kasnije da povuče saglasnost. Može jednostavno da se predomisli i da povuče svoju odluku. NA REDU SRCE I PANKREAS IMA li šanse da se kod nas počne sa transplantacijama drugih organa? – U našoj zemlji se rutinski rade transplantacije bubrega, jetre i rožnjače. U martu će najverovatnije da ponovo zaživi transplantacija srca, a očekujemo da će za tri do četiri godine posle manjih ulaganja u opremu i obuku timova zaživeti i simultana transplantacija bubrega i pankreasa kod dijabetičara. Sigurno ćemo u dogledno vreme otpočeti i transplantaciju zglobova, pluća, creva. A šta ako je doživeo moždanu smrt, može li tada porodica da odluči? – Porodica treba da dokumentuje ili kaže da se potpisnik pre moždane smrti izjasnio da ne bi, ipak, želeo da bude donor. U tom slučaju se od njega ne uzimaju organi. Kako se sa sigurnošću utvrđuje moždana smrt? – Moždana smrt znači kompletno zaustavljanje krvotoka. Postoje strogi principi za utvrđivanje moždane smrti prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije. Moždanu smrt utvrđuje tim lekara, neurologa, anesteziologa, kardiologa i neurohirurga. Ako kod pacijenta nema spontanog disanja, znači da mu je oštećeno moždano stablo i da on diše preko aparata. Tada se radi neurološki pregled, a ako izostanu određeni refleksi, postavlja se sumnja na moždanu smrt. Tek se onda kreće na utvrđivanje moždane smrti: rade se EEG, koji u slučaju moždane smrti, pokazuje ravnu liniju, a zatim i transkranijalni dopler ili angiografija mozga. Ovi pregledi se ponavljaju na sat i po do dva, i ako se i posle drugog puta i ponovo pokaže ravna linija, to znači da je nastupila moždana smrt. Lekari specijalisti nezavisno rade, da ne bi došlo do sukoba interesa. Može li neka terapija ili lek lažno da prikaže stanje moždane smrti? – Moguće je, ali onda se čeka da prođe period eliminacije leka iz organizma, i tek onda se utvrđuje moždana smrt. Postoji li starosna granica za davaoca organa? – U evropskim zemljama postoji granica od 60 do 65 godina. Mi nismo postavili tu granicu, jer recimo, bubreg starijeg donora možda neće odgovarati mladom pacijentu, ali može da odgovara nekom od 60 godina i da potpuno zadovoljava njegove funkcije. Reč je uglavnom o takozvanim marginalnim organima, koji se daju obično starijim pacijentima. Koje zablude postoje kod potencijalnih davalaca organa? – Najveća zabluda je da će se njihovi organi prodavati na crnom tržištu. To je jednostavno nemoguće. Daću vam primer: kada se utvrdi moždana smrt, uzima se imunološki profil, proveravaju se funkcija bubrega i jetre da bi se videlo da li su pogodni za transplantaciju. Taj profil određuje se u Zavodu za transfuziologiju Srbije, i upoređuje se sa imunološkim profilom pacijenata koji čekaju organ. Jer, organ može da se presadi samo pacijentu koji je imunološki podudaran sa donorom. Zato se organ ne može prodati. Da li neke kategorije pacijenata imaju prednost za transplantaciju? – Kod transplantacije bubrega, na primer, veliku prednost imaju oni kod kojih su isključene mogućnosti dijalize, odnosno ako je transplantacija jedini metod lečenja. Takođe, prednost imaju pacijenti mlađi od 25 godina. Ko ne može da bude donor? – Dijabetičari, bolesnici sa malignom bolešću, psihijatrijski bolesnici, zavisnici od narkotika, teški srčani i bubrežni bolesnici. Zašto je važno da imamo što više potpisanih donorskih kartica? – Statistika pokazuje da su dvadeset puta veće šanse da vam tokom života zatreba organ nego da budete davalac organa. Ako se donoru, ne daj bože, nešto desi nesrećnim slučajem, njegovo telo poslužiće kao „banka organa“ koji će drugim ljudima spasti život. LIČNO ILI TELEFONOM Kakva je procedura ako neko želi da zavešta organe? – Zainteresovani građani mogu doći u Centar za transplantaciju solidnih organa VMA na konsultaciju sa stručnjacima i da popune pristupni obrazac. Donorsku karticu naknadno mogu lično da preuzmu ili će im ona biti poslata na željenu adresu. Izdavanje donorskih kartica VMA omogućeno je i poručivanjem pristupnog obrasca, putem broja telefona 011/3670-784. Popunjeni formular je zatim potrebno vratiti Centru za transplantaciju solidnih organa VMA, a donorska kartica će biti poslata na željenu adresu.
Opširnije na Novosti
