Izvor: Blic, 22.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito me je jurio po sobi
Tito me je jurio po sobi
Bila je to sporazumna i obostrana ljubav. Smatrao sam je svojom ženom. Svi su znali da smo zajedno. Mnogi kasnije kriju ime svoje prve ljubavi, ja ga izgovaram ponosno... - kaže Željko Joksimović u romansiranoj biografiji 'Lično, Joksimović', koju je napisala novinarka Jasmina Antonijević. Knjiga, čiji je izdavač 'Ars libri', nastajala je godinama, tokom njihovog druženja uz kaficu.
Promocija na kojoj su govorili i profesor Ratko Božović >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Željkov prijatelj Žarko Jokanović, održana je u Etnografskom muzeju, pred mnogo Željkovih kolega, prijatelja i novinara. 'Toliko je ljudi došlo da je promocija trebalo da bude na ‘Marakani’', čulo se iz gužve.
Na pitanje novinara 'Blica' koji deo biografije mu je bilo najteže da ispriča, Željko je rekao:
- Kada se tako intimno priča do najsitnijih detalja, sve je teško. Dok pričaš, oživljavaš uspomene doživljavajući neku vrstu katarze, oslobođenja... Međutim, kad vidiš šta si sve ispričao, shvatiš da sada svi ljudi znaju sve o tebi. Osećaš se pomalo ogoljeno - priznaje.
Jedan od najduhovitijih delova knjige je priča o tome kako ga je Titova bista jurila po sobi.
- Kad god bih popio malo više, došavši kući činilo mi se da Titova bista, koja stoji na klaviru, leluja po sobi. Jedne noći sam se toliko napio, pogledao u klavir, a na njemu nije bilo Titove biste! Bila je svuda u sobi, svuda oko mene - priča Željko. - Željko toliko zanimljivo priča, gestikulira, skače, imitira, govori na ruskom, turskom... da mi je pišući knjigu bilo strašno žao što ljudi to ne mogu da vide - kaže Jasmina Antonijević, dodajući:
- Jedan od najdirljivijih delova je kada je Željko sa svojim roditeljima otišao na večeru kod komšija ostavivši svog jednogodišnjeg brata Sašu samog u kući. Počela je oluja, prozori su udarali u okno... Željko je potrčao kući da vidi šta je sa mlađim bratom... S. Stanković
