Izvor: Blic, 30.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško je biti zvezda u mojoj porodici
Teško je biti zvezda u mojoj porodici
Novi filmski idol tinejdžera Stefan Kapičić, dečko koji obećava, rastao je pored oca, slavnog košarkaša, i dede, jednog od ozloglašenih šefova Udbe, ali je odlučio da krene maminim stopama, koja je zapostavila karijeru glumice da bi se posvetila domu i deci. Sanja o slavi u Holivudu, a za sve važne odluke i danas konsultuje dedu.
Stefan Kapičić je iskočio u prvi medijski plan kada je ovog leta, na glumačkom festivalu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Nišu za ulogu Baneta u filmu Miloša Petričića 'Skoro sasvim obična priča' osvojio nagradu kao najbolji mladi glumac. Zajedno s ekipom filma nedavno je bio na AFI filmskom festivalu u Holivudu. Grad anđela ga je fascinirao na jedan sasvim poseban način.
- Sedeli smo i razgovarali s istinskim holivudskim zvezdama, uspostavili dobre kontakte, a taj grad je, pored toga što mi profesionalno predstavlja najveći izazov, centar američke supkulture na kojoj sam odrastao - kaže Stefan, jedan od najeksponiranijih glumaca najmlađe generacije koji bi, samo da ga nije mrzelo da svakodnevno nekoliko puta optrčava Kalemegdansku tvrđavu, sada verovatno nastavio očevim stopama i igrao basket zajedno s Markom Jarićem i Igorom Rakočevićem.
- Uspeo sam da se izborim i postanem kapiten ekipe u kojoj su igrala i njih dvojica, ali mi je u određenim periodima bilo prilično teško što moj otac nikada nije došao ni na jedan moj trening. A tada je bio direktor Košarkaškog kluba Zvezda. Smatrao je da sam treba s tim da se izborim, a kako sam prvo muško u jednoj vrlo crnogorskoj porodici, nije se baš mnogo postavljalo pitanje oko toga čime treba da se bavim.
Ali Stefan je umesto košarke izabrao glumu. Još kao student na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu iza sebe ima nekoliko značajnih pozorišnih uloga i iskustvo u radu s rediteljima kao što su Jagoš Marković i Rihard Burhan.
- Moja prva premijera bila je 'Hasanaginica' u Narodnom pozorištu. Tri dana pre toga pojeo sam neku jabuku koja je bila puna peska. Rasli su mi umnjaci, pesak je upao u desni i pola vilice mi se upalilo. Dva dana pred debi imao sam temperaturu 39 i polumrtav sam ležao u krevetu, a onda me je telefonom pozvao Jagoš Marković. Uspeo je da me ubedi koliko je bitno da se samo pojavim, obećao mi injekciju protiv bolova. Nikad mu to neću zaboraviti.
