Izvor: Press, 31.Dec.2012, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teški dani su iza mene, ali idem dalje kroz život
- Prethodna godina mi je bila velika opomena kada je zdravlje u pitanju. Shvatila sam poruku da moram da povučem ručnu i počnem da živim rasterećenije. Godinama sam trčala i radila kako bih stigla na sve strane, a sve se to može postići i ako usporite. Možda će vam trebati malo više vremena ali tako ćete sebe poštedeti stresa i uništavanja zdravlja. Sada se dobro osećam, ali je bitno da sam shvatila poruku koju ću osluškivati i u narednoj godini.
U ovoj godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je i Vaš sin Stefan otišao na studije u Ameriku što Vam je kao majci teško palo. Jeste li se navikli da je daleko?
- To što je Stefan ove godine postao student, čini me neizmerno srećnom, jer je otpočeo svoj put ka samostalnosti. Nije mi bilo lako, ali sam isto tako svesna, da deca moraju i da treba da se osamostale, ako ne sa 18, onda bar sa 20 godina. To je zaista pravo vreme, jer treba naučiti zakonitosti spoljnjeg sveta, koji često nije tako blagonaklon kao što je porodično okrilje. Deca treba da nauče da se bore sama, da se čeliče, jer koliko god im roditelji omogućili lep život i koliko god želeli da ih život mazi, biće i teških trenutaka. Drago mi je što sam videla da je se Stefan sjajno uklopio i na vreme shvatio značaj dobrog obrazovanja koje će mu omogućiti da otvori svaka vrata koja poželi.
Za Novu godinu pevate u Impuls holu u Beogradu, ali kako ćete provesti naredne praznične dana i šta ćete poželeti svojim najbližima?
- Praznike ću provesti sa porodicom i volela bih da budemo svi zajedno u našoj porodičnoj kući, ali i ako negde otputujemo neću se buniti! Mislim da je smisao praznika bilo koje vrste da se porodica okupi, da se druži, veseli i raduje što je na okupu. Mene lično, to zaista raduje. Što se tiče želja, svi mi pojedinačno u porodici imamo neke svoje male sitne želje, ali ne bi bilo fer da ih sad ovako preko novina otkrivam. Reći ću samo da mojim najbližima u novoj 2013 godini želim ispunjenje ličnih želja, a to je sasvim dovoljno da budu srećni!
Koleginica Ana Bekuta i Vi ste pokrenule humanitanu akciju pomoći nezbrinutoj deci. Da li to znači da ćete manje pevati u narednoj godini, a više se posvetiti drugim aktivnostima?
- Ne, pevanje je suština mog bića ali ću zbog zdravlja definitivno usporiti tempo. Humanitarna akcija je došla kao posledica zrelosti jer Ana i ja smo dosta bile lepršave, cice - mice koje su plenile na sceni. Verujemo da je sada to vreme prošlo i da možemo da se posvetimo nečemu što će usrećiti i pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija. Sav novac, garderobu i igračke koje prikupimo lično ćemo nositi toj deci da budemo sigurni da su stigle u prave ruke.
Šta ćete poželeti u ponoć?
- Svojoj porodici i publici, poželeću isto što i sebi, a to je dobro zdravlje i neka bolja i lepša vremena. Finansijski stabilniju državu, mnogo manje ružnih vesti na naslovnim stranama novina jer znam da život stvarno može da bude pesma! Ljudi moraju da nauče da u ovim teškim vremenima na stvari gledaju sa vedrije i pozitivne strane i tako će prizvati da im se lepe stvari dešavaju. Zato u Novoj godini svi treba da unesemo malo ružičaste boje u naš pogled na svet oko sebe.
