Izvor: Blic, 05.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Televizije ruše srpski film
Filmska i pozorišna glumačka veličina stare i ostalih Jugoslavija Predrag - Miki Manojlović je tokom karijere ostvario niz uloga koja su ga označile kao beskompromisnu glumačku figuru čije bravure teraju na razmišljanje. Miki je trenutno u Srbiji, gde snima seriju „Na terapiji” u kojoj tumači lik psihijatra Ljubomira Božovića, a isto vreme u Zagrebu posle 23 godine ponovo sarađuje sa Rajkom Grlićem na filmu „Neka ostane među nama”. U razgovoru za „Blic”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Miki priča o ulogama, životu, srpskoj kinematografiji, televiziji, glumi, ćerki Čarni"
Radnja serije „Na terapiji” prati život psihoterapeuta Ljubomira Božovića (Manojlović) i jednu njegovu radnu nedelju. Scene serije se odvijaju u njegovoj sobi, ordinaciji u koju dolaze pacijenti"
Na terapiji"
- Sigurno da terapija može da pomogne. Kod nas je shvatanje da je svaki čovek koji odlazi na neku vrstu psihoterapije lud, da je mentalno oboleo. To je netačno. To je predubeđenje. To je jedna veoma važna i razvijena grana medicine koja ljudima pomaže puno - priča Miki i objašnjava kakav je njegov lik.
- To je veoma složena ličnost i to je ono što je zanimljivo. Ne snimamo mi ovu seriju iz produkcionih razloga, iako ima mnogo, čak 45 epizoda. Ne snimamo da producenti zarade novac, da im se gurne veliki deo u džep, a ostali ako dobiju neku ratu, budu srećni. Ova serija ima drugu ideju. Razlozi leže u suštini i srži ove priče, to je mera u kojoj pratimo pet ozbiljnih pacijenata, te njega, Božovića, i njegovog mentora (glumica Branka Cvitković). Milena Marković je izvorni izraelski scenario (serija je licencna) prilagodila našem društvu. Ovo je krajnje ozbiljna televizijska serija i ona ima zaista veoma dubok zaron, spada u veoma ozbiljno dramsko štivo. U formalnom izvođenju, ona će biti televizija kakve ovde nema, kakve nikada nije ni bilo. Podsetiće po svom trajanju i formi na ono vreme kada je Radio-televizija Beograd imala dramski program. Imaćemo tih 45 malih drama i to je ono što je jako dobro.
Ponovo sa Grlićem
Traje snimanje i novog filma Rajka Grlića „Neka ostane među nama” u kojem Miki igra čoveka koji vodi trostruki život.
- To nije erotska drama, to je film o trostrukim životima koji se žive do kraja. U tome je tajna filma - priča Miki, a mi konstatujemo da je Grlić ranije izjavio da „jedino što čovek danas može da menja je partner u krevetu, da je to jedina vrsta pobune koja mu ostaje”.
- Mislim da ta izjava ima svoje uporište. Ovaj lik Nikole koji igram, on živi te živote do kraja i u tome i jeste njegova misterija. Čovek koji ima jedan srednji život i živi ga do kraja, pa otvara drugi i živi ga do kraja, ne može lako da opstane. Ta dva života su, zajedno sa trećim, u užasnom konfliktu. Ljudi imaju tu potrebu, to je tako, on uspeva da živi do kraja. Engleski genetičari bi za tako nešto, za potrebu prevare, rekli da je u genu muškarca, da im je to upisano" da se sve to svodi na oplodnju, na razmnožavanje. Mada, možda smo mi to sakrili, sakrili sve naše vrline i mane, slabosti - kaže Miki koji sa Grlićem radi ponovo posle 23 godine.
- Saradnja posle toliko godina je zanimljiva. Zajedno smo radili kultne filmove.
Albanac Azem
U filmu „Besa” Srđana Karanovića igra Albanca Azema, čini se da je taj lik veoma komplikovan jer je rastrzan između davno datog obećanja i emocije koja ga tera da poništi to obećanje.
- U filmu je ta stvar mnogo kompleksnija. Ne možemo odvojiti reč i osećanja. Ali možemo ući u sferu moralnosti, šta je moral u svetu u kojem danas živimo? To je bio krajnje zanimljivi rad. To je sasvim drugačiji film od Rajkovog, i od ove serije. Veoma je bitno imati različite uloge jer čovek stalno sebe otkriva kroz te uloge. Ja to stalno i radim, to će biti sasvim tri različita događaja („Na terapiji”, „Neka ostane"”, „Besa”) snimljena kamerom, a u jednom kratkom i relativno stisnutom vremenskom tesnacu. To je teško da se izvede, a ponekad veoma zanimljivo i intrigantno. Ja tako kopam po sebi, izazov je to i dalje. Svaki lik je poseban proces, priča za sebe i tu ima mnogo poteškoća.
Uloge način života
Prekidamo Mikija da bismo ga pitali da li su onda uloge, u neku ruku, način života.
- Teško bih to mogao da kažem jer uloga imam puno, a i imam načina života mojih. Ali pozorište, do pre dve godine, „Molijer”" to je zaista bio moj život i moj način života. Isto tako je moj život i moja ćerka Čarna i moj sin Ivan i moja žena Tamara i ovo što sad radim. I sve to što sam snimio, sve što sam radio - priča Miki koji glumom putuje po svetu.
- Snimao sam filmove svuda, u Parizu nedavno „Largo Vinč”, pogledajte, to je vrlo velik film. S druge strane, Srbija kao zemlja postoji, ali nije izgrađena do kraja. Mora da postoje institucije koje se poštuju, to su ozbiljna politička pitanja, za tako nešto treba da se borimo.
Umetnički film
Manojlović je poznat kao neko ko je odbio Holivud i kao neko ko poštuje umetnički film.
- Dobro je što postoje fondovi koji finansiraju male kinematografije, to je „Euroimaž”, a postoje i regionalni fondovi koji daju novac. Dobro je što kod nas još uvek ima ljudi koji mogu da utiču na razvoj umetničkog filma, znaju kako da ga finansiraju. Dobro je da izlaze generacije klinaca koji su kreativni, jer mi kao kinematografija imamo dugu tradiciju filmskih radnika. Ono što je loše je nasleđe devedesetih, odakle su producenti povukli ružnu naviku dovijanja na razne načine, koja je danas potpuno nepotrebna i srozava nivo filmova. Potreba producenata da rade površno, da rade loše, to je ono što ne valja jer oni danas ne rade filmove zbog filmova samih, već da bi zaradili novac. S druge strane imamo televiziju, gde ima novca, ali se i tu projekti svode na novac, zaradu, komercijalu. Današnji televizijski program nije ni na pragu osnovnih vrednosti koje smo imali nekada kada je bio JRT. To je bila ozbiljna televizija, a ove današnje i te kako učestvuju u rušenju i urušavanju srpske kinematografije. Prikazuju svašta na tim svojim programima, ne proizvode ništa što vredi i to mora da se menja odmah. To su ozbiljna, politička pitanja. Nadam se da će serija „Na terapiji” biti jedan od primera koji će pokušati da opovrgnu ovu priču - priča Miki, a na pitanje da li ga je gluma naučila životu, odgovara: „Gluma me je učila da učim u životu”.
Podrška ćerki Čarni
- Ćerka Čarna kreće u rediteljske vode. Uspeh zavisi od nje, ja nisam neko ko se meša u ono za šta me neko ne pita. Kada me pita, ja joj kažem. Kada me pita, tu sam za nju. Naravno da bih voleo da uspe jer ništa na svetu se ne voli kao svoje dete.
Radionica za integraciju
Manojlović već dugo sa prijateljima ima zanimljivu radionicu koja pomaže ljudima koji životare na margini.
- Radionica je centar za pomoć ljudima koji su na margini društva, ljudima koji su u neku ruku hendikepirani, to je moja radionica integracije, to je nešto što smatram svojom obavezom. Svi moji prijatelji su sa mnom, radimo sve što možemo. Napravili smo pozorišta za slepe, sledeći korak je ulazak u interaktivni rad" To će biti jako zanimljivo jer siguran sam da su njihovi duhovni dometi ogromni. To su ljudi koji ne vide, slabo vide i čija je percepcija sveta krajnje specifična i posebna, oni mogu da daju jedan ozbiljan doprinos. Marginalizovani ljudi ne moraju biti samo oni koji ne vide, samo oni koji imaju neki hendikep, to su i siromašni ljudi, margina je sve ono što nije deo društva, a zaslužuje da bude.
