Izvor: Press, 04.Okt.2016, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamna strana Karađorđa Petrovića
Vođa Prvog srpskog ustanka je bio surov čovek. Sa današnjeg stanovišta, moglo bi se reći da je bio i psihički poremećen. Ubijao je bez suda i suđenja, u afektu i besu.
фото: стил.курир.рс
Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и један од највећих јунака у српској >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << историји, поред бројних врлина, имао је и мане. Неке од њих су државу, али и људи у његовом непосредном окружењу коштале су много. Србију - битака и јунака. Људе - глава. Ипак, о томе се нерадо говори.
Прва жртва Карађорђеве преке нарави и тешког карактера био је његов отац Петар. Њега је вожд убио у Срему, где је породица у то време живела побегавши од Турака.– Срби избегавају да пишу инерадо причају о томе, јер се то не уклапа у каснији мит који је настао о Карађорђу. Постојали су чак историчари који су тврдили да је реч била оочуху, а не о оцу, као да би то оправдало сам чин - каже Добрица Јовичић, историчар из Смедереве. Он објашњава да је скоро сигурно била реч о Карађорђевом оку јер догађај помињу неки извори из тог времена.
Петар је наводно хтео да се врати у Србију, а Карађорђе је сматрао повредом части и великом срамотом. Прича каже да је на одласкупуцао оцу у леђа, а да је овога дотукао неко из Карађорђеве пратње. Постоји и верзија по којој Карађорђе није лично учествовао у убиству, већ је само наредио. По повратку у Србију, 1796. године, вожд се исповедио и замолио за опроштај, који је од цркве добио. Како било, ако овде и постоје историјске недоумице, ствар око једног другог "породичног" убиства сасвим је јасна - Карађорђе је 1806. године убио брата Маринка.
Usred Prvog srpskog ustanka do Karađorđa je stigla vest o tome da njegov brat napada devojke po Topoli. Vožda je uhvatio nekontrolisan napad besa. Otišao je kući, pretukao brata i lično ga obesio. Potom je sestrama danima branio da Marinka skinu i dostojno sahrane. Od Karađorđeve preke naravi stradao je velki broj srpskih vojskovođa onog vremena.
"Vođa Prvog srpskog ustanka je bio surov čovek. Sa današnjeg stanovišta, moglo bi se reći da je bio i psihički poremećen. Ubijao je bez suda i suđenja, u afektu i besu. Sigurno je 90 odsto ljudi koji su ubijeni ovako ili za koje je on naredio da budu ubijeni zapravo smaknuto bez valjanog razloga, zato što su se u tom trenutku zamerili voždu", objašnjava istoričar Jovičić.
Karađorđe je tako na skupštini knezova i vojvoda ubio svog prvog političkog protivnika - kneza Teodosija Marićevića, koji mu je protivrečio. Vođa Srba je to protumačio kao pokušaj otimanja vlasti. Savremenici pišu da je vožd često zapadao u čudno raspoloženje i ćutnju koja bi trajala danima. Kada bi konačno progovorio, urlao bi u jarosti i batinama rešavao sporove.
"Ubijao je ljude u trenutku, uglavnom uz opasku 'po duša te'. Time bi označavao da ta smrti ide 'njemu na dušu' ", kaže Jovičić.
Tešku Karađorđevu ruku osetile su vojvode pop Luka Lazarević i Mladen Milovanović koga je Karađorđe brutalno pretukao i potom pucao u njega dok je ovaj ležao na zemlji.
"Srbi ne pričaju o ovome jer bi to bacilo senku na sve što je Karađorđe uradio kao vojskovođa i ustanik. Ja o tome ne predajem đacima u školi, a toga nema ni u udžbenicima. Bilo šta negativno o njemu naružilo bi mit koji se vekovima stvarao", zaključuje Dobrica Jovičić.
Treba dodati i nekoliko epizoda iz života srskog vožda koje beleži srpska beletristika. Boško Petrović, naime, u svom remek-delu, romanu "Pevač", takođe piše kako je Karađorđe bio preke naravi, ilustrujući to epizodom u kojoj vođa Prvog srpskog ustanka odseca penis jednom srpskom dečaku. Istorija će ga zapamtiti kao velikog vojskovođu i borca za slobodu Srba, ali je činjenica da je Karađorđe imao svoju i te kako mračnu stranu.
Junak čiji je glas uništila rakija
Карађорђе Петровић је био горостас висок преко два метра. Међутим, глас није одговарао овој импозантној појави. Савремени су записали да је имао висок, танушан и необично пискав глас.
„Можда је Карађорђе некада и имао јак глас, али је он пропао од ракије коју је стално пио. Вук Караџић је записао колико су Руси били одушевљени Карађорђевим појавом и разочарани његовим гласом који му уопште није приличио“, прича историчар Добрица Јовичић. Он каже да је могуће да у овоме вероватно лежи и део објашњења вождовог преког карактера и чињенице зашто је стално викао.
