Izvor: B92, 10.Okt.2014, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve što treba da znate o Paragvaju
U senci velikih, “razmetljivijih” komšija, Paragvaj je zanimljiva zemlja koju posetioci na putu do Buenos Airesa ili Rio de Žaneira, uglavnom (nepravedno) zaobilaze.
Foto: marco bogarin / Flickr.com
Međutim, njegove prelepe šume, široke reke i neobična istorija čine ga idealnom destinacijom.
Pošto je okružen velikim Brazilom, Argentinom i Bolivijom, Paragvaj na mapi deluje mnogo manje, nego što je to zapravo slučaj.
Ima oko 6,7 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovnika, a Rio Paragvaj deli ga na dva gotovo jednaka dela. Najveći deo stanovništva živi u istočnoj polovini, oko trećine u prestonici Asunsion.
Na zapadu, oblast Gran Čako uglavnom je prekrivena pašnjacima i brutalno topla tokom letnjih meseci, zbog čega je vrlo retko naseljena i to uglavnom rančerima i indijancima. Zapadni deo je takođe dom kolonijama Menonita nemačkog govornog područja, koji žive u blizini sa bolivijskom granicom.
Neko bi možda rekao da Paragvaj još nije “pokvaren” turizmom i to bi svakako bilo istina. Većina posetilaca dolazi iz susednih zemalja, od kojih se nacija otuđila krajem 19. i početkom 20. veka.
Danas, nakon pada diktatora Alfreda Štrosnera, Paragvaj postaje sve otvorenije mesto.
Zbog nedostatka masovnog turizma, ovde možete imati bliži kontakt sa domaćinima i daleko intimnija iskustva.
Evo šta sve treba da znate o ovoj zemlji:
Foto: Xavier Donat / Flickr.com
Gotovo 90 odsto svih stanovnika Paragvaja govori i španski i starosedelački guarani jezik. To je jedina zemlja u regionu u kojoj veliki procenat potomaka kolonijalista govori jezik starog stanovništva. Postoji i barem desetak drugih jezika, ali ni jedan nije zastupljen kao guarani.
Foto: Anztowa / Flickr.com
Asunsion koji se nalazi na obali Rio de Paragvaj, je politički, ekonomski i kulturni centar zemlje. Osnovana je 1537. i organizovana kao i većina ostalih ranih španskih kolonija, ali je iz tog perioda ostalo vrlo malo građevina.
Najpoznatije su zgrada vlade i malo svetilište posvećeno izginulima u bitkama koje datira iz 19. veka.
Foto: Leticia Chamorro / Flickr.com
Palasio de los Lopez je neoklasična građevina napravljena za dinastiju koja je vladala decenijama ovom zemljom sredinom 19. veka.
Porodica Lopez nije preživela Rat trojnog saveza, kada su nesmotreno krenuli na Argentinu, Brazil i Urugvaj nameravajući da uspostave dominaciju u regionu. Ipak, politički naslednici i dalje su u toj palati.
Foto: alobos Life / Flickr.com
Svetilište, Panteon heroja, čuva počasna garda u kojoj se nalaze ostaci vojnika koji su predvodili užasni konflikt sa susednim zemljama.
Izgradnja je počela šezdesetih godina 19. veka, pre Rata Trojnog saveza i nije završena do 1936. nakon Rata za Čako koji je Paragvaj vodio s Bolivijom.
Paragvaj ima bogato i jedinstveno kulturno nasleđe, ne samo zbog Guarani zajednice, nego i manjih ali brojnih populacija južnoameričkih indijanaca.
Etnografski muzej “Andres Barbero” u Asunsionu ima izvanrednu kolekciju starih fotografija, ali i alata, keramike i nošnji iz svih delova zemlje.
Foto: Andres Barbero / Flickr.com
U svojoj izolaciji, Asunsion je imao reputaciju “provincije”, ali je zapravo negovao živu umetničku scenu, o kojoj se više može saznati u brojnim galerijama i Muzeju vizuelnih umetnosti (Museo del Barro) koji ima stalne postavke avangardnih radova paragvajskih, španskih i latinoameričkih umetnika.
U muzeju se takođe nalaze i narodne rukotvorine iz perioda od 17. veka do danas i originalni artefakti starosedelačkog stanovništva.
Foto: Leticia Chamorro / Flickr.com
Jedna od najpoznatijih paragvajkih rukotvorina je nanduti, heklana čipka čija je tehnika izrade verovatno stigla zajedno sa kolonizatorima iz španskih Tenerifa.
Sama reč označava “paukovu mrežu” na guarani jeziku i adekvatno opisuje neobične geometrijske teksture.
Foto: Mark H. Anbinder / Flickr.com
Tradicionalno jelo “paragvajska supa”, zapravo je hleb od kukuruza sa ukusima luka i sira.
Legenda kaže da je čudni naziv dobio greškom kuvara diktatora Karlosa Antonija Lopeza, koji je stavio previše kukuruznog brašna u ručak. Srećom, Lopezu se ovo jelo ipak dopalo.
Foto: Federico Nicolas Villedary / Flickr.com
Ovaj napitak pravi se od biljke mate koja se gaji na plantažama širom regiona i popularna je u celoj Južnoj Americi. Sličan je čaju i dodaju mu se različite arome.
Neki “to vole vruće”, ali Paragvajci svoj terere piju hladan na letnjim vrućinama. Rani jezuitski misionari tvrdili su da mate “popravlja apetit, rashlađuje i istovremeno gasi i glad i žeđ”.
Foto: Laura Cuttier / Flickr.com
Jugoistočno od Asunsiona, nalazi se relativno mali, ali bujan Nacionalni park Ibikui.
Ovde možete naći brojne šumske staze, vodopade i čitava jata plavih leptirova. Takođe, njegovim šumama odjekuje zov drekavaca (vrsta majmuna).
Park je poznat po livnici gvožđa koju su brazilske snage uništile toko Rata Trojnog saveza.
Foto: Edgar Dionisi / Flickr.com
Duž reke Parane na istoku, koja velikim delom čini granicu sa Brazilom i Argentinom, Jezuiti i preobraćeni iz zajednice Guarani, sagradili su u 17. i 18. veku snažne misionarske centre koje su kasnije poslužili kao tema za višestruko nagrađivani film “Misija” Rolanda Džofa.
Najpoznatiji je svakako “Sveti Ignacio Mini” koji se nalazi na argentinskoj strani, ali i “Hesus de Tavarange” i “La Santisima Trinidad de Parana” u Paragvaju.
Danas su ti centri (očuvane) ruševine, s tim što “Hesus” zapravo nikad nije ni završen, zato što su Španci proterali Jezuite iz Novog sveta 1767.
Foto: Roger Schultz / Flickr.com
U blizini “trostruke granice” sa Argentinom i Brazilom, nedaleko od vodopada Iguazu, nalazi se Sjudad del Este u kom vlada pravi trgovački haos.
Zbog uličnih prodavaca koji prodaju krijumčarenu robu i od kojih se gotovo ne može proći trotoarom, u ovo mesto hrle stanovnici sve tri zemlje.
Foto: ~BostonBill~ / Flickr.com
U bespućima Gran Čakoa, oko 450 kilometara severozapadno od Asunsiona, nalazi se Filadelfija, administrativni centar kolonije Fernhajm, Menonita pacifista koji
su tridesetih godina stigli iz Sovjetskog saveza.
Od nekoliko kolonija koje naseljavaju ovo područje, Fernhajm je naročito otvoren.
