Izvor: Dzungla.org, 26.Okt.2013, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres i hormoni okidači za glavobolju
SVAKI deseti čovek na planeti barem jednom u životu imao je napad migrene, dok čak trećina stanovništva gotovo svakodnevno pati od „običnih“, odnosno tenzionih glavobolja. Nešto manji je broj onih (svaki hiljaditi) kojima s vremena na vreme glava puca zbog izuzetno jake, takozvane klaster glavobolje. Zato i ne čudi što glavobolje spadaju u najčešće neurološke bolesti: čak 98 odsto ljudi je imalo barem jednu epizodu glavobolje u životu. Ali nisu svi za lečenje, već samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << oni kod kojih se glavobolje javljaju često, nekoliko puta mesečno, kao i osobe sa ređim glavoboljama koje ne reaguju na uobičajene analgetike. Od kada je medicina, pre dvadesetak godina, zahvaljujući razvoju novih tehnika vizuelizacije mozga, saznala više o tome šta se dešava tokom glavobolje, pojavile su se i nove mogućnosti lečenja. Pre dve godine osnovano je Nacionalno udruženje lekara koji se bave obolelima od glavobolje (NUGS), kako bi obrazovali stanovništno i lekare o mogućnostima lečenja ovih bolesnika. Doktor Jasna Zidverc Trajković, neurolog i rukovodilac Centra za glavobolje Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, u intervjuu za „Novosti“ kaže da je prevaziđeno mišljenje da su glavobolje koje se ponavljaju uvek simptom drugih bolesti, kao što su oboljenja sinusa, vrata ili psihološke tegobe: – Postoje dve grupe glavobolja, simptomatske, koje se javljaju u navedenim slučajevima, i primarne, u koje spadaju migrena, glavobolje tenzionog tipa i klaster glavobolje. One su najzastupljenije, i one bi trebalo da se leče.Dnevnik glavobolja * ŠTA savetujete pacijentima koji pate od glavobolja, a još se nisu javili lekaru? – Mogu da vode dnevnik glavobolja, koji pomaže i lekaru i pacijentu da pronađu provocirajući faktor, koji, zatim, možda mogu da izbegnu. Dnevnik glavobolja pomaže da vidimo i koliko tačno dana u mesecu pacijent ima glavobolje i koliko realno potroši analgetika. * Ako glavobolja nije uvek simptom, već zasebna bolest, šta je onda njen uzrok? – Smatra se da je kod primarnih glavobolja u pitanju oboljenje puteva za prenošenje bola. Postoje, naime, putevi u glavi, neuronske mreže bola, koje služe za percepciju bola. Kad nas nešto boli te mreže prenose informaciju do viših centara, odnosno do moždane kore. Kod primarnih glavobolja, na nekim delovima te mreže, receptorima, transmiterima, ili putevima koji prenose informaciju o bolu, ili onima koji treba da kontrolišu puteve za bol, postoji oboljenje. U zavisnosti od toga koji je deo neuronske mreže oboleo, javljaju se migrena, tenziona, klaster glavobolja ili ređe neka od više od 200 vrsta glavobolja koja trenutno prepoznajemo. * Zbog čega dolazi do oboljenja tih puteva? – Mozak osobe koja pati od migrene nije isti kao mozak osobe koja ne boluje od glavobolje. Jer, mozak onog koji trpi glavobolje ima niži prag za započinjanje napada nego mozak onih drugih. Na taj niži prag utiču i genetika, ali i okidači iz spoljne sredine. Provocirajući faktor mogu da budu promena vremena, previše kafe, cigareta, alkohol, hormoni i naravno stres, koji je najčešći izazivač glavobolja. Verovatno bi svako od nas mogao da dobije migrenu ako bi ga dovoljno dugo izlagali određenom pritisku, razlika je samo u tome što bi se kod nekih glavobolja javila ranije, kod nekih kasnije. * Koji su još okidači? – Drugi po učestalosti uzrok glavobolje je menstruacija kod žena, odnosno hormonalne promene. Tako, recimo, kod većine žena u trudnoći se ne javljaju migrene. Zatim, nedovoljno sna, ili predugo spavanje. Poznate su takozvane vikend migrene, kada se nakon radne nedelje, za vikend opustimo i odspavamo duže, razvije se migrena. I preskakanje obroka može da izazove glavobolje. To je češće uzrok kod mladih jer imaju veće energetske potrebe. I promene vremena pacijenti navode često kao razlog za glavobolju. Nizak pritisak koji nosi toplo, suvo vreme sa puno prašine i tamni oblaci koji se spuštaju nad gradove donose glavobolju. Često, neposredno pred oluju, pacijenti dobijaju napade migrene, tako da su neki od ovih bolesnika pravi „senzori“ za promene vremena.Vrotoglavice nisu povezane* DA li vrtoglavice imaju neke veze sa glavoboljama? – Ne. One jesu čest problem kod pacijenata, ali nemaju direktne veze sa glavoboljama. Glavobolju karakteriše samo bol različitog tipa u glavi, a uzroke svih drugih simptoma koji se javljaju tokom glavobolje, pa i vrtoglavica, treba posebno ispitati. * Kada ne treba da trpimo glavobolju? – Nije dobro kad čovek ima glavobolje dva ili tri puta mesečno, ili češće. Kod ljudi koji imaju napade glavobolje jednom do dva puta mesečno, prepoznajemo tip glavobolje i predlažemo terapiju za napad glavobolje. * Čini se da je lako prepoznati i lečiti ovu bolest? – Kod bolesnika kod kojih glavobolje nisu česte, možemo da kažemo da je relativno lako tretirati pacijenta. Učimo ih da popiju lek čim glavobolja počne, zatim da, ako imaju mučninu, treba da uzmu lek protiv mučnine, jer to znači da privremeno, tokom napada glavobolje, želudac ne radi. A ako stomak ne radi nijedan lek protiv glavobolje ne može da se resorbuje i deluje. Tada se predlažu drugi oblici primene leka, kao što su brzo rastvorljive tabletice u ustima, nazalni sprejevi, čepići. * Kako se leče bolesnici koji imaju česte glavobolje? – Problem predstavljaju pacijenti koji imaju više od dva napada mesečno. Pošto je svakodnevno uzimanje analgetika štetno preporučujemo im preventivnu terapiju. To su lekovi iz različitih farmakoloških grupa, kao što su lekovi koji se, inače, koriste za lečenje srca, depresije ili epilepsije koji, svaki svojim mehanizmom, sprečava otpočinjanje napada glavobolje. Na taj način se smanjuje broj i jačina glavobolja. * Da li je terapija doživotna? – Ne, lekovi se daju od šest meseci do godinu dana pa se ukidaju. Međutim, njihov efekat ostaje godinama. Iako još nije precizno utvrđeno kako do toga dolazi, pokazalo se da se na taj način, oporavlja neuronoska mreža bola. * Znači, glavobolje ne smatrate posledicom psiholoških tegoba, nervoze, depresije? – Medicina i nauka to ne podržavaju. Ono što je navelo na pogrešan zaključak u tom smislu jeste što su uz neke od tih glavobolja, kao što je migrena, povezane depresija i anksioznost. Tu nema uzročno posledične veze, dakle, ove psihičke tegobe ne uzrokuju glavobolju i obrnuto. Smatra se da i kod migrene i depresije stradaju isti neuronski putevi dopamina, koji OpširnijeVečernje Novosti
