Izvor: Blic, 29.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strah
Strah
Opsednutost bolešću, koja predstavlja sastavni deo savremene kulture, najblaže rečeno jeste prisila indukovana medijima u službi ideje o potpunoj kontroli slobodnog vremena. Budući da su mediji danas u funkciji imaginarnog ili stvarnog 'velikog brata', koji servira gotova rešenja, pa čak i pogled na svet - od stava prema ratu do stava prema lepoti i sopstvenom telu - proizvodnja straha danas je sastavni deo globalne kulture, na kome leži uspeh mnogih velikih industrija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ako je u devedesetim godinama prošlog veka akcenat bio na panici od starenja i još većoj panici od telesne nesavršenosti - što je kozmetičku industriju (i estetsku hirurgiju) dovelo na sam vrh profitnog brega - dvadeset prvi vek je počeo indukovanim strahom od bolesti. Otuda onolika pomama za vitaminima, antidepresivima, tabletama u kojima leži rešenje za sve buduće probleme, a mnogi jasno vide da farmaceutska industrija i sama ima umešane prste u proizvodnji tog uplašenog životnog stila - ona nas preko medija ubeđuje da smo bolesni - menadžerska bolest, bolesti izazvane kompjuterima, umnim radom, sedenjem, ishranom, stresovima, seksom, kozmetičkim sredstvima za koja su izmišljena druga antidot kozmetička sredstva i tome slično.
Radi se o tome da je samo razmišljanje o bolesti siguran put da se razbolimo, da je strah najmoćniji virus koji razara naše misli, a tako i naša tela. Kultura straha, koji se indukuje preko svih sredstava masovne komunikacije, u stvari, jeste moćno sredstvo globalne kontrole umova. Civilizacija opsednuta bolešću zaista treba da se leči. Farmaceutske firme samo trljaju ruke.
Odbijanje, međutim, da o tome razmišljamo, u stvari je jedini lek i znači oslobađanje od straha, malu ličnu revoluciju u diktaturi globalizma.
Poznato je da naše misli određuju karakter našeg života. Ipak dakle, možemo na kraju da biramo - 'pušenje' ili zdravlje - odlučujemo sami.
