Izvor: Dzungla.org, 24.Mar.2013, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiven Spilberg: Životi – ulog za slobodu
PROSLAVLjENI holivudski reditelj Stiven Spilberg je i poslednjim filmom „Linkoln“ uspeo da napravi „pun pogodak“. Iako je tema istorijska, priča o Abrahamu Linkolnu nikoga nije ostavila ravnodušnim. Dok i u našim bioskopima još možete „uroniti“ u portret 16. američkog predsednika, Stiven Spilberg u razgovoru za „Novosti“, koji nam je omogućio „Megakom film“, priča zašto je odlučio da ekranizuje baš ovu temu, da li bi bilo filma da, sada već Oskarom nagrađen >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << za tu ulogu, Danijel Dej-Luis nije prihvatio da ga tumači…- Želeo sam da publika ne bude samo svedok, već da učestvuje u Linkolnovom misaonom procesu koji je imao trajne posledice po Ameriku i ostatak sveta – priča slavni reditelj za naš list. – Drama je ležala u činjenici da je morao da donese odluku koja će rezultirati time da još hiljade života bude izgubljeno u civilnom ratu. To je bila posledica njegove odluke da ukine ropstvo pre nego što se rat završio. Ropstvo je ravno genocidu, a Linkoln je morao s njim da raskrsti kroz pravni proces. To je bila najdirljivija stvar u vezi sa Kušnerovom adaptacijom knjige Doris Kerns, „Tim rivala“, i o tome sam rešio da izgradim priču o Linkolnu.* Šta je Linkolna izdvojilo i kao lidera i kao čoveka?- Postoje osobe koje izgledaju kao predsednici, a ne ponašaju se tako. Ne ulaze u poduhvate čija je svrha opšte dobro. Neki ljudi imaju izgled koji kamera voli i onda neko pametan prodaje tu sliku narodu. To je tako već decenijama. Linkoln nije uopšte izgledao predsednički. Da su nekome vezali oči, uveli u sobu i stavili ga ispred Linkolna, ne bi mu palo na pamet da je to predsednik, već veoma strpljivi, prijateljski nastrojeni pripovedač.* Koliko su autentične scene političkih borbi u Kongresu?- Tako je to izgledalo. Bilo je tu divnih govora i verbalnih obračuna. Danas u parlamentu nikada ne biste čuli ono što su se oni usuđivali da kažu jedni drugima. Govorili su ono što su mislili, ali divnim jezikom, da su uvrede bolele još više.* U filmu je mnogo neizvesnosti i očekivanja.- Neizvesnost je bila esencijalna za film. Životi i sloboda bili su ulog, a Linkoln je morao da donese strašnu odluku. Morao je da produži rat kako bi ukinuo ropstvo. Krv je bila na njegovim rukama.* Vašington i Bela kuća prikazani su veoma detaljno i verno?- Scenograf Rik Karter dobio je mnogo fotografija soba Bele kuće koje nikada nisam video, kao i slike tepiha i nameštaja koje je Meri kupila u Filadelfiji i kojima je opremila rezidenciju. Imao je i podatke o boji tepiha. Napravio je skoro savršenu repliku Bele kuće iz 1865. godine.* Koliko vam je važno da snimate filmove za sve?- Nisam želeo da snimim diplomski film o Linkolnu. Trebalo je napraviti neki balans, tako da film ne pridikuje, već da bude otvoren za tumačenje svima. Želeo sam da se svi uključe u priču kada se približava glasanje za 13. amandman. Tada film postaje čista konematografija, drama i neizvesnost. To je ravnoteža kojom smo stremili.* Kako ste postigli tu ravnotežu?- Scenarista Toni Kušner i ja radimo već pet godina zajedno. Cilj nam je bio da umirimo priču, što je Toni briljantno uradio. Kada je moja ćerka Destri, koja ima 15 godina, gladala film trebalo joj je malo da shvati o čemu se govori, a onda ju je priča „držala“ do kraja… Ljudi će se „ukrcavati“ u priču na različitim mestima, ali će, nadam se, svi stići na stanicu u isto vreme.NIŠTA BEZ DEJ-LUISA* JESTE li oduvek imali na umu Danijela Dej-Luisa za ulogu Linkolna? Ili Sali Fild za Meri Tod Linkoln?- Najviše sam se bojao da će Danijel reći ne, jer bez njega ne bih mogao da snimim film. Kada je pristao, počeo sam da strepim da će Tomi Li Džons da kaže ne, jer sam iskreno želeo da on igra Stivensa. Poznajem ga dobro i znam da u sebi ima tog džina koji spava. A, Sali volim. Poznajem je 40 godina. Došla je na moje venčanje pre 21 godinu, i bliska je prijateljica moje porodice. Počela je da glumi kada i ja da režiram i bila je kao stvorena da igra Meri Tod.
Opširnije na Novosti
