Izvor: S media, 24.Nov.2010, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski teroristi u Holivudu
Za uspeh svakog dobrog akcionog filma ili serije, sem pozitivaca potrebni su "strašni i opaki" negativci. Srbi su se odavno već izborili za uloge arhetipskih loših momaka kako u holivudskim filmovima tako i kompjuterskim igricama.
Postoji priča da čuvena engleska književnica Agata Kristi i nije baš volela Jugoslaviju, pa je upravo zbog toga radnju svog poznatog romana „Ubistvo u orijent ekspresu“ smestila na naše prostore. Zlonamernim se tumači činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da se pomenuti voz zaglavio baš kod nas jer da se to desilo negde u Austriji, očas posla bi pruga bila očišćena, a tada ne bi bilo ni ubistva…a ni romana.
Metamorfoza Srba
Od tada do danas scenariji u kojima se pominje naša zemlja postali su mnogo suroviji, a mećave su zamenili ratovi. Srbi postaju ozloglašeni teroristi koji pokušavaju da ubiju američkog predsednika, jure američke vojnike u mirovnim misijama i glavni su krivci za ratna dešavanja i zlodela na prostoru bivše Jugoslavije.
Možda je sasvim normalno da se da neke epizode serije "JAG" čija se radnja odvija u vojnom miljeu, američkoj mornarici, posveti događajima na Kosovu ili Bosni. Međutim, ne postoji baš jasan razlog pojavljivanju „srpske mafije“ u seriji "24 sata" jer se za Srbe ne vezuje ni jedan teroristički čin počinjen na prostoru Amerike.
Nekada smo bili egzotika
Nekada je naša zemlja među filmskim stvaraocima imala pretežno pozitivni i egzotični kontekst. Jugoslavija je bila zanimljivo komunističko "ostrvo" u Evropi, između istoka i zapada. Najteža šala na naš račun bila je vezana za naš Yugo. Pamtimo scene iz filma "Umri muški 3", u kome Brus Vilis tokom jurnjave kolima kritikuje Yugo što ne može da ide brže, dok mu Semjuel Džekson objašnjava kako su ta kola pravljena zarad ekonomičnosti, a ne brzine.
Takođe nam je bilo simpatično što u filmu "Ko je ubio Monu" čitav grad i svi likovi voze Yuga, ili kada je u filmu „Plaža“ Leonardo DiCaprio progovorio na srpskom.
U pozitivnom kontekstu smo pominjani i u filmovima iz četrdesetih godina prošlog veka. Pa je tako u filmu "Ljudi mačke" u verziji iz 1942.godine, prikazana čudna devojka, Srpkinja Irenu i njena mistična transformacija u pantera. Dve godine kasnije snimljen je kultni špijunski film "The Mask of Demetrios" koji je prikazao Beograd kao pristojnu evropsku metropolu, dok je Sofiju oslikao kao orijentalnu kasabu.
U prvoj sezoni ove serije glavni junak Džek Bauer jurio je srpske teroriste koji žele da ubiju tamnoputog kandidata za predsednika Amerike kao i glavnog junaka (naravno i njegovu čitavu porodicu, trudnu ženu i ćerku plavušu). Teroristi su Srbi, obučavani u Beogradu, pripadnici "odmetnutih Miloševićevih bandi" čije su vođe odgovorne za "etnička čišćenja i masovna ubistva na Kosovu i Bosni". Po ovoj seriji upravo se snima i i film, a da li će glavni neprijatelji Džeka Bauera ostati Srbi za sada nije poznato.
Većina holivudskih blokbastera u kojima se pominju negativci sa ovih prostora bila je prikazana i na našim televizijama ili bioskopima.
Tako je i holivudski zavodnik Džordž Kluni jednom prilikom morao da spreči srpskog teroristu da aktivira bombu usred Njujorka( film „Mirotvorac").
Na početku filma "Stena" sa Nikolasom Kejdžom i Šonom Konerijem, Kejdž otvara paket koji je stigao iz Republike Srpske. Iz paketa ubrzo iskoči lutka koja počne da ispušta bojni otrov.
U filmu "Iza neprijateljskih linija" sa Ovenom Vilsonom i Džinom Hekmenom, Srbi u BiH sruše američki avion, jednog pilota ubiju, a drugog progone. Piloti su snimili masovnu grobnicu koju su Srbi želeli da prikriju.
Gir i Anđelina borci za „pravdu“
Pojedini kritičari su smatrali da je film sa Ričard Girom „Prolećni odmor u Bosni“, možda jedan od poslednjih stranih ratnih filmova koji se dotiče raspada bivše Jugoslavije.
Ipak, Anđelina Džoli upravo snima film o Bosni koji je ponovo uzburkao tamošnju javnost. Nagađa se koliko su istiniti navodi da se scenario bavi „ljubavnom“ pričom između srpskog vojnika i mlade muslimanke. Njihova ljubav započinje tako što vojnik siluje muslimanku, a onda se ona zaljubljuje u njega? Na ovakve spekulacije odmah su se oglasile članice udruženja „Žene - žrtve rata“ rekavši „da je skandalozno da se u Bosni snima film o ljubavi žrtve silovanja i čoveka koji ju je silovao“.
Mitrović odbio Anđelinu Džoli zbog scenarija
Željko Mitrović odbio da saradjuje sa Andželinom Džoli. Vlasnik Pinka tvrdi da je holivudska glumica prepuna predrasuda o Srbima.
"Imao sam velike simpatije prema Džoli i veoma poštovao njeno delo i lik. Nažalost, ona je prepuna predrasuda o Srbima. Znam da saradnja sa njom otvara vrata velikog filmskog biznisa, ali ne želim da budem deo nečega što po ko zna koji put predstavlja Srbe kao večite loše momke", izjavio je Mitrović.
Ovo je saopšteno posle sastanka Mitrović i četvorice producenata iz tima Džolijeve.
Kako se navodi, "bez obzira na izuzetnu važnost ovog posla Mitrović je, nakon što su ga producenti detaljnije upoznali sa scenarijom, tu saradnju odbio".
Producenti filma ali i sama Andželina Džoli demantovali su nagađanja o scenariju filma. Anđelina je u svom saopštenju izjavila:
- Bilo kakva dramska interpretacija neće zadovoljiti one koji su zaista prošli kroz ratna stradanja. Ovo nije dokumentarni film. U zapletu ima puno iznenadnih obrta koji obrađuju osetljivu prirodu odnosa između glavnih junaka, što će biti otkriveno tek kada film počne sa prikazivanjem. Ne osuđujte me pre nego što pogledate film.
Možda ne treba od igranog filmskog dela očekivati da objektivno informiše o bilo čemu, a kamoli o ratu. Ipak pojedini filmski kritičari tvrde da „filmsko delo nije samo zabava, već je to autorski i moralni čin istine“.
Stručnjak iz oblasti marketinga Cvjetin Milivojević objasnio je za S media portal da ne treba reagovati sa ciljem da nešto zabranite ili nametnete neku vrstu cenzure, ali da ni ćutanje nije rešenje.
-Ako imate pod plaštom umetnosti, propagandne pokušaje da se na neki način ocrni jedna zemlja, njeno rukovodstvo ili narod kao što je u to u ovom slučaju, onda bi bilo normalno da država reaguje. Svaka normalna, demokratska i ozbiljna država koja drži do svog identiteta i integriteta bi reagovala. O filmu sa Anđelinom ne mogu ništa konkretno jer niko nije video film i za sada je sve na nivou medijskih naklapanja, ali verovatno da tu ima istine- rekao je Milivojević.
Sa druge strane u marketingu postoji, potpuno legitiman, strateški prilaz koji kaže da je svaka reklama dobra reklama. Naš sagovornik podseća na slučaj jednog poznatog političara i jedne estradne zvezdu koji su svojevremeno rekli: „Pišite o meni šta god hoćete ali samo mi objavite fotografiju uz taj tekst“ Oni nikada nisu demantovali novinske tekstove o sebi, čak ni one negativne, jer su smatrali da im to može samo podići rejting. Međutim, Milivojević smatra da to nije dobar pristup u ovom slučaju.
-Ovde je reč o jednom specifičnom proizvodu, imidžu države koji je i onako u periodu od devedesetih pa naročito do 2000. godine spao na najniže grane. Na to da smo imali zasluge i mi kao narod, ali i propagandne mašinerije koje su stajale iza nekih velikih antisrpskih kampanja su učinile svoj deo posla. Čini mi se da ipak na nekim ekstremnim stvarima, kad je reč o svetski poznatim umetnicima koji prave crnu sliku o Srbima ipak trebalo reagovati. Videli smo da se čitav muslimanski i arapski svet digao na noge zbog jedne karikature u Danskim novinama. Oni su tim gestom branili svoju civilizaciju. Mi smo navikli da nam se svašta dešava pa i ove vlasti koje se smenjuju posle 2000. godine smatraju da je to mejnstrim i mire se sa tim opravdanjem: „pa šta mi tu možemo, to je tako?“- rekao je Milivojević.
Ostaje nam da vidimo koliko holivudska istina može da naškodi imidžu Srbije u svetu? Ako je za utehu bar nas je Borat poštedeo.
„Rat“ oko virtuelnog negativca
Srpska mafija je „uspešno“ zamenila rusku mafiju i u kompijuterskim igrama.
Niko Belić, superstar kompjuterske igrice „Grand Theft Auto IV", koja je samo u prvoj nedelji zaradila više od 500 miliona dolara, izaziva oštre polemike na forumima. Vodi se pravi mali „rat“ između forumaša koji dokazuju da je Niko- orginalno srpskog porekla i onih koji tvrde da je u pitanju Rus.
„Njujork tajms" je Niku Belića proglasio najupečatljivijim virtuelnim likom i najšarmantnijim negativcem, što je potvrdilo hiljade fanova, koji su prvog dana prodaje ove igre zakrčili jednu njujoršku ulicu da bi što pre u kompjuter spakovali avanture ovog lošeg momka srpskog porekla.
U ovoj adrenalinskoj bombi, prepunoj pucačine i brzih automobila, tridesetogodišnji Srbin, posle teškog detinjstva i trumatičnih ratnih epizoda u Bosni, dolazi u Ameriku u potrazi za novim životom, ali će i u njoj morati da posegne za kratkim i dugim cevima u svom obračunu s albanskom mafijom.
Maja Vidović
