Izvor: Press, 20.Mar.2013, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska skulptura od 1882. do 1941.
Zahvaljujući konceptu autora izložbe, višeg kustosa Vere Grujić, posetioci će kroz četiri tematske celine moći da vide 45 skulptura 24 umetnika, među kojima su Petar Ubavkić, Ðorđe Jovanović, Simeon Roksandić, Paško Vučetić, Dragomir Arambašić, Sreten Stojanović, Rista Stijović i drugi, koji su svojim stvaralaštvom obeležili važno razdoblje preporoda naše vajarske umetnosti.
Izložbu je otvorio akademik Svetomir Arsić - Basara, rekavši da je mogućnost vajara >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da svoju građu pretvara u predmete, koji počinju da žive sopstvenim životom, omogućila skulpturima da se identifikuje sa onim stvaralaštvom koje je smatrano ''gotovo božanskim''.
On je rekao da je srpska skulptura počela da se razvija tek krajem 19. veka.
- Antiklasicizam u izrazu srpske srednjovekovne umetnosti predstavljao je prepreku u nastanku i razvoju vajarstva, a otpor prema klasicizmu čini značajnu osobinu srpske srednjovekovne umetnosti. Srpska skulptura između dva rata odbacuje ideju akademskog realizma i neguje intimni kamerni karakter skulpture - objasnio je on, dodajući da se početkom 1960-tih srpska skulptura okreće novom klasičnom izrazu koji će je odvesti u tokove svetske skulpture.
V.d direktora Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković, pozdravljajući prisutne, rekla je da će, zahvaljujući izboru ''najreprezentativnijih skulptura iz celovitog fonda Narodnog muzeja u Beogradu, posetioci tokom predstojećih mesec dana biti u prilici da sagledaju dinamičan razvoj novije srpske skulpture''.
Ona je prisutne uputila u to da je 1882. godine u Narodni muzej stigla prva skulptura i da je tada u toj instituciji održana i prva vajarska izložba u Srbiji, kao i da se upravo navršava 50 godina od izložbe srpske skulpture do 1941. godine - pionirskog poduhvata u organizaciji Narodnog muzeja.
- Izloženi radovi, oblikovani u duhu raznorodnih stilskih opredeljenja, ilustruju samo segment kreativnog sadržaja i invencije koji karakterišu našu vajarsku umetnost i koji shodno svojoj ekspresivnosti treba da doprinesu boljem upoznavanju ove likovne discipline - rekla je Borić Brešković.
Ona je dodala da je istorija novije srpske skulpture započinje pod okriljem novih društvenih okolnosti zahvaljujući kojima mladi umetnici kao državni stipendisti u evropskim akademskim centrima izučavaju ovaj vid umetničkog delovanja.
Najstariji od njih bio je Petar Ubavkić (1850-1910), prvi ovdašnji školovani vajar novijeg doba, a potom na umetničku scenu stupaju Ðorđe Jovanović (1861-1953), Simeon Roksandić (1874-1943) i drugi, naglasila je Borić Brešković.
- Skulptura je prihvaćena kao medij preko koga je bilo moguće prprikazima znamenitih ličnosti i događaja koji su doprineli usponu kulturnog, obrazovnog i političkog života nacije, kao i preko alegorijskih kompozicija, ukazivati na glavne smernice budućnosti ili iskazivati ideološko-političke poruke - rekla je ona.
Otvaranju izložbe prisustvovao je i izaslanik patrijarha srpskog Irineja vladika Andreja.
