Izvor: Blic, 17.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snaga mi nije u dugoj kosi
Snaga mi nije u dugoj kosi
Dok priča jednu od svojih omiljenih priča kako je začet u Zagrebu, rođen u Beogradu, a ceo život proveo u Splitu (inače je poreklom iz Zagorja), Goran Karan prstima udara u ritmu Tozine pesme koja se čuje iz zvučnika jednog ohridskog lokala u kojem sedimo: 'A ja sam negde rujno vino pio, a ja sam negde s drugom srećan bio...'
- Čudiš se kako znam ovu pesmu - kao da čita misli, pita sa osmehom i sam daje odgovor: 'Vojsku sam služio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Nišu i čak sam u kasarni svirao za jednu novu godinu. Ne baš narodnjake, ali, dobro, bilo je i toga na repertoaru. Pričam ikavski jer živim u Splitu, ali znam ja i leskovački i nišlijski dijalekt', kaže, i da bi nas uverio počinje da priča viceve sa gi-ga-gu fazonima.
Goran je ovoga leta išao od festivala do festivala (Splitski festival, 'Sunčane skale', 'Ohridfest') i skupljao nagrade. Pre nekoliko dana vratio se iz Turske, gde je nastupao na 'Megahitu', festivalu mediteranskih zemalja, i osvojio peto mesto.
- Trebalo je da sa Ivanom Banfić otpevam duet 'Ljubav trebam svaki dan', kojim sam nastupio u Herceg Novom, ali prepevan na engleski 'People are the energy'. Međutim, Ivana se nije pojavila jer je imala tezgu na 'Vinkovačkim večerima'. Tako sam duet otpevao sam - kaže.
Karan je, inače, jedan od najpopularnijih stranih pevača u Turskoj. Njihova diskografska kuća 'Cantus' plasirala je album 'Vagabundo' na tamošnje tržište, a istovremeno je u toj zemlji objavljen i kompilacijski album 'Love Zone' na kojem se našao i hit 'Ostani', prepevan u 'Stay with me'.
- Na ulici su me ljudi prepoznavali, prilazili mi, tražili autogram, CD, pitali kada ću nešto novo da izdam u Turskoj i sve to mi je bilo veoma simpatično - priča.
U Srbiji nije bio od ‘89. godine. Album mu je izdao podgorički 'Goraton', ali će ovih dana doći i u Beograd na pregovore.
- Voleo bih da izdam album i za srpsko tržište. Čuo sam da se kod vas slušaju moje pesme. Verovatno ću, kada se pesme zavrte, održati i neki koncert. Koncerti su, u stvari, moj život i ja sam zaista najsrećniji kada sam na sceni. Imam sedmočlani bend koji uvek nastupa sa mnom - kaže.
Na pitanje prati li srpsku muzičku scenu, odgovara:
- Umereno do mestimično. Od novih pevača znam za Željka Joksimovića, Tošeta Proeskog... Ja sam generacija ‘64. i slušao sam 'Bijelo dugme', bend za sva vremena, Balaševića, kasnije Bajagu; pa novi talas: 'Idoli', 'Šarlo akrobata', 'Aerodrom', 'Džuboks'... - nabraja.
Goran ne jede meso, ne puši, ne pije... Meditira i voli indijsku filozofiju. Pitanje da li je član Hare Krišne ga prilično nervira.
- Otkad se to zove članstvo?! Nije to partija! U svakom delu sveta postoji bog kome se veruje, a on se negde zove Alah, Buda ili, recimo, Krišna. Rastao sam u ateističkom okruženju, ali u nekim teškim i prelomnim trenucima kraj mene su se našli ti ljudi i pomogli mi. I ja sam danas osoba koja ne konzumira alkohol, ne drogira se, ne puši... Jedina granica za veru u nešto ili nekog je ona granica u srcu i samo nju priznajem. Ja imam četiri sina i nijednom se ne mešam u jelovnik. Neka jede ko šta hoće. Ja sam vegetarijanac i to je moja stvar. Ni na koga ne utičem - kaže.
Iako godinama nosi dugu kosu, kaže da mu, za razliku od Samsona, snaga nije u njoj. Simonida Stanković
