Izvor: BKTV News, 04.Feb.2013, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smak sveta 1908. godine
Čovečanstvo ne očekuje prvi put smak sveta. Sukob dve nuklerarne sile SAD i SSSR, za vreme Kubanske krize, mogao je 1960. godine da dovede do smaka sveta. Ali malo ko zna, da do apokalipse umalo nije došlo 40 godina pre nego što je napravljena atomska bomba.
Ujutro 30. juna 1908. godine na nebu nad centralnim Sibirom uz strašnu grmljavinu proletelo je vatreno telo i eksplodiralo u oblasti reke Podkamenaja Tunguska. Njegov oblik očevici su opisivali kao okrugao, drugi kao >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sferni ili cilindrični, boja kao crvenu, žutu ili belu. Čudne pojave pratile su Tunguski fenomen: nekoliko dana od Atlantika do centralnog Sibira primećen je intenzivni sjaj na nebu i sjajni oblaci. Očevici koji su se nalazili na udaljenosti između 200 i 300 kilometara od epicentra eksplozije, primetili su da je posle eksplozije nastala tišina. Jutro je odjednom postalo tamno, a svi predmeti, uključujući travu i lišće dobili su žutu boju, a onda postali narandžasti, crveni, pa bordo boje.
Do podneva sve je potamnelo, a na nebu se moglo videti nešto poput srebrnog zida. Odmah posle eksplozije počela je magnetna bura, koja je trajala pet sati. Prema nekim procenama eksplozija je dostigla snagu ekvivalentnu eksploziji 40 – 50 megatona TNT. Ova eksplozija 2000 puta premašuje snagu atomske bombe, bačene na Hirošimu. Naučnici su odlučili da je u šumu pao meteorit, međutim nikakva istraživanja nisu sprovođena. Pošto 1908. godine nije bilo atomske bombe, objavljeno je da je uzrok eksplozije katastrofa svemirskog broda sa druge planete.
Postoje sumnje da je vinovnik ovog događaja bio američki pronalazač srpskog porekla Nikola Tesla. Genijalni inženjer elektrotehnike došao je u SAD iz Evrope, gde su lukavi biznismeni uložili u talenat mladog Srbina veliki novac, a njemu skoro ništa nisu platili. Talentovanog inženjera namamio je Tomas Alva Edison. Tesla je radio god njega godinu dana, na usavršavanju električnih motora Amerikanca, ali ga je napustio, ne dobivši ni od Edisona obećanu nagradu.
1899. godine u Kolorado Springsu on je napravio laboratoriju za proučavanje grmljavine. Tesla je napravio uređaj, koji je omogućavao proizvodnju elektromagnetnih talasa. Oni su se prostirali od predajnika, a potom skupljali u dijalemtralno suprotnu tačku zemljine kugle, oko ostrva Amsterdam i Sent Pol u Indijskom okeanu. 1902. godine prema njegovom projektu izgrađena je 47 metara visoka drvena kula Wardenclyffe sa bakarnom hemisferom na vrhu. Na ovaj način Tesla je želeo da generiše i prenese energiju na velike razdaljine. Ali 1903. godine industrijalac Morgan, koji je finansirao Tesline radove, raskinuo je ugovor. 1905. godine Tesla je bio prinuđen da prekine rad. Međutim, nije gubio nadu da će nastaviti eksperimente. Pokušavajući da obezbedi finansijska sredstva, pisao je raznim instancama, dokazivao, da je u stanju da stvori oružje neviđene snage, da njegovi bežični sistemi za napajanje mogu da transformišu bilo koji deo Zemlje u oblast nepogodnu za život. Takođe je izjavljivao da je spreman da osvetli put na Severni put, koji je otpočela ekspedicija Roberta Pira.
U istoriji nauke tako je ostala nerazjašnjena Teslina uloga: da li je on bio zločinac, pronalazač oružja za masovno uništenje neviđene snage ili spasitelj čovečanstva?
Od 1927. do 1939. godine u oblasti pada Tunguskog meteorita radile su ekspedicije naučnika geologa Leonida Kulika. On nije našao tragove meteorita niti krater. Zbog toga je pronašao u epicentru eksplozije neposečena stabla, bez grana. Niz činjenica je govorio o tome da je nebesko telo eksplodiralo u vazduhu. Lokalni lovci pričali su o vreloj vodi i svetlećem kamenju. Takođe je pronađen veliki broj malih loptica, prečnika oko milimetar.
Šezdesetih godina govorilo se o tome, da se 1908. godine na nebu iznad Sibira dogodila nuklearna eksplozija. Danas prednost imaju druge verzije. Najmanje ih je dve.
Prema jednoj od njih Tesla je odlučio da pokaže razornu snagu svog uređaja. On je bio nizak čovek, i zato je hteo da proizvede što je više moguće štete. Želeo je da izvede energetski udar po nenaseljenim oblastima Zapolarja, ali nešto nije dobro izračunao.
Prema drugoj verziji, 30. juna 1908. godine Zemlju je nadkrilio ogromni asteroid. Objekat je mogao da padne na planetu i izazove efekat, sličan onom, koji je doveo do izumiranja dinosaurusa, samo što bi ovoga puta izumrli ljudi. Nikola Tesla je koristio svoj uređaj kako bi spasio čovečanstvo. On je digao objekat u vazduh pomoću generisane energije snopova ili oslobađanjem energije iz dubine zemlje, izazvane manipulacijama predajnika na kuli Wardenclyffe genijalnog naučnika. Objektivnih potvrda ovih verzija nema. Kao što do danas nema odgovora na pitanje, šta je to eksplodiralo u leto 1908. godine na nebu iznad Tunguska.
Izvor: Glas Rusije
Tweet
