Izvor: Dzungla.org, 27.Jan.2014, 14:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skalpel i za „Parkinsona“
VIŠE od 100 pacijenata sa najtežim oblikom epilepsije, a koji nisu mogli na operaciju jer nijednom metodom nije moglo da se utvrdi u kom delu mozga se nalazi žarište bolesti, uskoro bi moglo na operacioni sto. To će im biti omogućeno najverovatnije za godinu dana, u Kliničkom centru Srbije, gde su se i do sada radile operacije epilepsije kod pacijenata kod kojih medikamentno lečenje nije dalo rezultate. Reč je o funkcionalnoj neurohirurškoj intervenciji – stereotaksiji, kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << bi moglo da se leči i najveći broj obolelih od Parkinsonove bolesti, distonije i nevoljnih pokreta. Da bi se to sprovelo u praksi, neophodno je da se nabavi oprema vredna oko 350.000 evra. Akademik profesor Vladimir S. Kostić, direktor Klinike za neurologiju KCS, kaže da se u dogovoru sa rukovodstvom Kliničkog centra Srbije, planira uvođenje ove napredne tehnologije: – U Centru za preoperativnu pripremu naše klinike svakodnevno se procenjuje koji pacijenti su kandidati za hiruršku intervenciju. Do sada su operisana 64 bolesnika, od njih je 57 uspepšno vraćeno normalnom životu. Profesor dr Dragoslav Sokić iz Odeljenja za epilepsije u Klinici za neurologiju, objašnjava kako izgleda intervencija:BUDNI TOKOM ZAHVATA Doktor Igor Petrović, sa Odeljenja za nevoljne pokrete Klinike za neurologiju, navodi prednosti stereotaksične aparature u lečenju neuroloških bolesti: – Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću elektrode mogu trajno da ostanu u unapred definisanim strukturama mozga. Njihovom stimulacijom nepokretni bolesnici sa Parkinsonovom bolešću vraćaju pokretljivost i samostalnost kakvu su imali u samom početku bolesti, a ovaj efekat se održava mesecima i godinama. Intervencija je neinvazivna. Pacijenti su budni tokom zahvata. Stereotaksični ram mogao bi da se primenjuje za lečenje i epilepsije i depresije. – Stereotaksična hirurgija i duboka moždana stimulacija (DMS) je minimalno invanzivni i reverzibilni metod hirurške intervencije. Pomoću specifičnog rama sa koordinatama i specifičnog programa proračunava se, na osnovu magnetne rezonance i angiografije, kuda treba da prođu elektrode a da se ne oštete okolne strukture u mozgu. Nekoliko nedelja nakon vađenja elektrode izvodi se operacija resekcije dela mozga u kojem se nalazi žarište epilepsije. Ova metoda je veoma sigurna, precizna i relativno jednostavna. Preciznost je neophodna i kada pacijent legne na hirurški sto. Dr Vladimir Baščarević, jedan od neurohirurga iz Instituta za neurohirurgiju KCS koji izvode ovakve zahvate, objašnjava: – Žarište koje uzrokuje epilepsiju zove se epileptogena zona i vrlo često na magnetnoj rezonanci izgleda potpuno normalno u odnosu na okolni zdrav mozak. Pošto na osnovu pretpostavke ne može da se pristupi intervenciji, neurohirurzi dodatno moraju da utvrde tačno mesto uzroka bolesti. To podrazumeva snimak električne aktivnosti iz dubine mozga, što se postiže stereotaksički ugrađenim elektrodama. Elektrode se uvode izizetno precizno, što ruka neurohirurga ne može da uradi. Mora da postoji okvir, vođica, kroz koje uvodimo elektrode, a za to nam je potreban stereotaksični ram. Ovaj ram pruža i šansu neurohirurzima da leče i pacijente sa „Parkinsonom“, ali i da se uradi stereotaksična biopsija, odnosno uzimanje uzorka iz nedefinisane promene na mozgu. OpširnijeVečernje Novosti
