Izvor: Blic, 01.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sergej u plamenu
Koračamo po vlažnoj zemunskoj kaldrmi. Nailazimo na trošnu kuću, nekadašnju krčmu „Beli medved". Teška metalna skalamerija koja drži kameru okreće se oko terase krčme na kojoj se snima scena nove serije Čedomira Petrovića „Neki čudni ljudi". Mirno snimanje postalo je nesvakidašnje kada je kostim Sergeja Trifunovića počeo da gori...
- Ma, marš, bre! Izlazi napolje! - viče jedan od sporednih glumaca na Sergeja Trifunovića, dok ga držeći za kragnu kaputa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čiji rukav gori, iz krčme baca napolje, na terasu. Za Sergejom leti i njegov kofer pun knjiga.
„Nemojte, ljudi, molim vas. E, ljudi, ljudi..." - govori Sergej, ustaje, podiže kofer, gleda u daljinu i počinje monolog „Sat izbija ponoć..."
- Stop, stop! Scena mora da se snimi ponovo - viče jedan od organizatora snimanja. „Čula su se vozila u pozadini. Idemo još jednom!"
Sergej i statisti staju na svoja mesta. Trufunović ponovo leti iz krčme, ali ovog puta spada mu perika sa glave.
„E, jeee..." - uzviknuo je Sergej kroz smeh. Scena se snima još jednom. Međutim, u trenutku kada Sergeja bacaju iz krčme, vatra koja mu je malo gorela na rukavu proširila se i počela da gori duž cele Sergejeve ruke. Među prisutnima je zavladala panika dok je Trifunović pokušavao da ugasi vatru.
- U jeee, volim kada se dese sra... ovog tipa. Ja to ne računam kao nezgodu, meni je to zanimljivo. Ovo je nešto po čemu ću pamtiti ovaj dan. Ima i još nešto po čemu ću pamtiti današnje snimanje. U trenutku kada sam izgovarao rečenicu „sat izbija ponoć...", tačno pred repliku, negde su zazvonila zvona. Tu scenu smo snimali ponovo i opet su se čula zvona. Mogla su da zvone na bilo kom drugom mestu, ali zvonila su baš ovde - priča Sergej dok namešta periku i staje na terasu krčme. Scena se snima ponovo, ovog puta bez vatre.
„Odlično! Snimili smo!", uzviknuo je reditelj.
Sergej i brojni statisti su se lagano uputili ka autobusu da bi se presvukli i skinuli šminku. Dok smo hodali ka autobusu Sergej je za „Blic" ispričao radnju serije.
- Priča ove serije prati putujuću trupu glumaca stare Jugoslavije, u periodu od 1934. do 1939. Tekst je napisao Čedomir Petrović, glumac sa pedigreom s obzirom na to da je Čkaljin sin koji je odrastao u pozorištu i upućen je u priču putujućih glumaca - kaže Sergej i otkriva svoj lik.
- Igram jednog vrlo interesantnog lika koji se pojavljuje, ali u godini 1848. To je neki nesrećnik koji u jednoj krčmi pokušava da odigra Hamleta. On igra sve likove... i Horacija i Hamletovog duha... To je vreme na samom začetku pozorišta. Na taj način on pokušava da zaradi za hleb, sir, vino, prenoćište... I, naravno, on je zaljubljenik u sve to, strastveno voli glumu. U to vreme gluma je bila jedna prilično nepoznata stvar u Srbiji. I, naravno, pošto smo mi Srbi skloni da sve nove stvari gledamo sa dozom nipodaštavanja i cinizma, mogu samo da zamislim na šta su ličili njegovi pokušaji da te davne 1848. izvede predstavu. Taj njegov pokušaj završio se tako što su ga izbacili napolje i on se zapalio, jer je pokušavajući da odglumi Hamletovog duha Horacija zapalio neku plahtu i na kraju se i sam zapalio.
Glumci igraju glumce
U seriji Čkaljinog sina Čedomira Petrovića „Neki čudni ljudi", osim Sergeja Trifunovića, igraju i Mustafa Nadarević, koji igra vođa glumačke trupe, Milan Gutović, Boris Komnenić, Čkaljina unuka Jovana Petrović, Branka Šelić, Igor Pervić, Toma Trifunović...
