Izvor: Dzungla.org, 01.Feb.2014, 10:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje nepovratno nestaje
GUBITAK pamćenja usled demencije, na ovim prostorima se i dalje posmatra kao „normalan“ deo procesa starenja. Okolina često smatra da stariji ljudi, koji su najčešće pogođeni ovom bolešću, imaju pravo na gubljenje pamćenja zbog svojih godina. Demencija je, ipak, kolosalna i često dugo neprepoznata bolest, koja postaje jedan od ključnih problema zdravstvene politike, ali i finansija u populaciono starijim društvima. Iako je Alchajmerova bolest najčešći i najpoznatiji oblik >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << demencije, jer čini 60-70 odsto od ukupnog broja pacijenata sa kognitivnim problemima, postoji više različitih oblika demencije. Oni ne dovode samo do „gubitka pamćenja“, već i do nestajanja kognitivnih sposobnosti. Osim pamćenja, mogu da budu ugroženi i pažnja, egzekutivne funkcije (psihički procesi kojima se svesno kontrolišu misli i akcije), vidno prostorne sposobnosti pa i govor. Kako nestaje pamćenje, gube se i kompletan lični kontinuitet i identitet. Gotovo je nemoguće funkcionisati sa „crnim rupama“ u sećanju, koje nam oduzimaju sve ono što nas je činilo ličnošću. Da će od ovih bolesti sve starije čovečanstvo tek patiti slaže se i akademik profesor dr Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, dodajući da se, ipak, nada da se pesimistične prognoze nekih lekara da putujemo ka svetu dementnih društava neće ostvariti. * Ima li razlike u posledicama bolesti kada su različite vrste demencije u pitanju? – Kod Alchajmerove bolesti problemi su dominantno vezani za pamćenje, naročito takozvano epizodično. Pacijent se ne seća šta je doručkovao, s kim je pričao pre dva sata. Postoje druge vrste ove bolesti, poput frontotemporalne demencije u kojima pamćenje može relativno dugo da ostane očuvano. Ali, ova bolest izaziva niz drugih poremećaja posebno u egzekutivnim funkcijama. One daju kompetentost odlučivanju, pravljenju planova, donošenju odluka koje su adekvatne situaciji u kojoj se nalazimo. Ove vrste demencije često ostanu dugo neprepoznate. * Kada se pacijenti obraćaju neurologu? – To zavisi od vrste demencije: bolesnici od Alchajmerove bolesti najčešće sami dolaze kod lekara jer primete da nešto s njima nije u redu. Ali osobe sa frontotemporalnom demencijom, na primer, ne žele to da priznaju, i najčešće dođu tek pod pritiskom porodice koja primećuje drastične promene u ponašanju. Takve situacije nisu retke, ali do pre nekoliko godina nisu bile adekvatno prepoznavane. Demencija oštećuje pamćenje, ali i druge kognitivne neuropsihološke funkcije, i dovodi do ozbiljnih poremećaja ponašanja i ličnosti. Ključno je da kod demencije sve te promene bitno narušavaju svakodnevni život. * Da li još opstaje podela na senilnu i presenilnu demenciju, jer se ova bolest obično vezuje za starije pacijente? – Danas se smatra da nema opravdanja za razlikovanje senilne (pre 65. godine) i presenilne demencije. Od raznih oblika demencije mogu da obole i pacijenti u šestoj deceniji života pa i pre, naročito kada se radi o nekim naslednim formama, koje se javljaju u oko pet odsto slučajeva. Čak ni ukupne brojke obolelih od demencije ne znače mnogo – kod starijih od 65 godina od pet do osam odsto populacije ima „Alchajmer“, a kod starijih od 80 godina ova bolest zahvata skoro 40 odsto populacije. Ove brojke treba da služe više kao opomena, da ljudi ako postoji racionalna sumnja, provere da li su pod rizikom od demencije.KAD SE GENI UKRSTE * Demencija ima i genetsku komponentu? – Demencija može u određenom procentu da bude nasledna. U pitanju je monogenska bolest, ali samo nasleđivanje je komplikovano. Utvrđeno je da čitav niz gena koji inače imaju svoje normalne varijetete u populaciji, mogu da nose neki od rizika za demenciju, ili čak da imaju protektivno svojstvo. Pojedinačno nisu toliko bitni, ali ako se nekoliko takvih gena nađe kod iste osobe, kumulativno mogu da dovedu do pojave bolesti. Nove studije, rađene pretragom celog genoma, otkrile su do sada 12 takvih gena, koji u kombinaciji mogu značajno da podignu rizik od Alchajmerove bolesti. * Ima li načina da preveniramo ili makar usporimo pojavu demencije? – Lično, ne verujem da treba živeti u strahu od onoga što se može dogoditi sa starenjem. Ipak, neke racionalne preporuke vredi primeniti, a mnogi će se iznenaditi koliko su one „obične“ i jednostavne. Faktori rizika za demenciju, posebno za Alchajmerovu bolest zapravo su identični kao oni za vaskularne bolesti. Hipertenzcija, povišen šećer, gojaznost, masnoće u krvi dovode do poremećaja obrade određenih proteina u mozgu i do dvadeset godina pre prvih jasnih znakova demencije. Ozbiljna svetska istraživanja su potvrdila da bi kontrola ovih faktora značajno pomogla u prevenciji kognitivnih poremećaja. Zato već sa ulaskom u petu deceniju treba da počnemo da proveravamo parametre metabolizma i krvni pritisak. * U prevenciju demencije spada i intelektualna aktivnost? – Povećani intelektualni napori, duže obrazovnje, mentalna aktivnost na poslu, i u slobodno vreme deluju preventivno na demenciju. Čak i održavanje socijalnih interakcija u starijem dobu, poput druženja, hobija, igranja društvenih igara može da bude od koristi. To su osobe sa većom „moždanom rezervom“ – razvijenijom mrežom sinapsi u mozgu, i oni, prema istraživanjima, u manjem procentu kasnije razvijaju demenciju. Iznenađujuće deluje, ali i dnevno vežbanje umerenog intenziteta, na primer 20 minuta brzog hoda, utiče na očuvanje kognitivnih sposobnosti. Telesne vežbe dovode do oslobađanja određenih neurotrofinskih faktora u mozgu i ta vrsta psihofizičke aktivnosti je lek koji nosimo sa sobom. Ove tri naizgled banalne stvari mogu da budu krupan iskorak u prevenciji demencije. * Čini se da je najveći napredak prethodnih decenija napravljen u dijagnostici demencije? – Ulaže se veliki napor da se demencija otkrije u što ranijoj fazi. Na raspolaganju su nam savremene dijagnostičke metode, počev od neuropsiholoških, koje utvrđuju tačne elemente našeg kognitivnog funkcionisanja koji prvi ispadaju. To nam daje mogućnost da se uoče promene u opažanju, mišljenju, učenju, i da se na vreme posumnja u demenciju. Savremene „imidžing“ tehnike nude ne samo snimanje, već na osnovu određenih ubrizganih supstanci možemo da otkrijemo stepen patološkog opterećenja mozga i pre znakova bolesti. * Da li se to primenjuje i kod nas? – Metoda određivanja određenih metaboličkih procesa u likvoru (cerebrospinalnoj tečnosti) radi se i kod nas, kao i pozitron emisiona tomografija. Ova metoda takođe rasvetljava metaboličke promene u mozgu, i na osnovu nje možemo da utvrdimo koji je oblik demencije OpširnijeVečernje Novosti
