Izvor: Press, 23.Jul.2014, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sajsi MC: Naše društvo nije naklonjeno ženama
U razgovor sa Ivanom smo uplovili spontano i prirodno, rečenicom koja se sve češće čuje „od ovoga nema para”.
- Nema nigde, pa ni u muzici, pogotovo ne u rep i hip-hop svetu. Nikada ne bih preporučila svom detetu da krene mojim stopama, jer bez obzira koliko se daješ i svoj posao radiš najbolje što umeš, nikada ne dobijaš odgovarajuću finansijsku satisfakciju – kaže Ivana i dodaje da se svakoj pesmi potpuno predaje .
Društvene stigmatizacije poput one „ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << imaš 35 godina, nemaš šta da tražiš u ovom poslu” je, kako kaže, ne pogađaju. Svaki uspeh prija njenom egu i ne povezuje ga sa činjenicom što je žena.
Ko je kriv za destruktivno društvo u kome živimo?
- Niko nije kriv ni za šta. Svaki pojedinac mora da se bori za sebe, ne može da očekuje povlastice od društva, kao ni slobodu. Sloboda se osvaja. Klima u našem društvu nije naklonjena ženama. Moji drugovi su me pre desetak godina začuđeno pitali „Šta če tebi rep muzika, kako ćeš ti tu da se snađeš”. Na meni je bilo da li ću da se povinujem društvenim stigamtizacijama ili da furam napred, sigurna u sebe – kaže Ivana i objašnjava koliko je pitanje muzike minorno u odnosu na problem regulisanja pravosuđa kada je reč o nasilju prema ženama.
- To što nema reperki na srpskoj estradi ćemo nekako preživeti, ali nažalost, mnoge žene neće preživeti zlostavljanja od strane siledžija, jer sistem na tom problemu ne radi dovoljno – ističe Sajsi MC.
Mnogi je nazivaju savremenom kritičarkom koja na sebi svojstven način vodi bitku protiv sistema, ustaljenog i poprilično trulog. Ipak, ona takve tvrdnje odbacuje.
- Svi mi smo deo društva, pa tako i sebe smatram delom problema. Ja ne kritikujem jer ne dajem odgovor, rešenje za neki problem. U svojim pesmama se ponekad sarkastično poigravam sa likovima koje izmišljam, to je deo mog kreativnog procesa, ali ne dajem podrobnu analizu koju bi kritičar morao da da. Sebe ne smatram superiornom u odnosu na bilo koga – objašnjava Ivana.
Kako kaže, Tifani („Mama”) su mnogi upravo tako doživeli. Ali, kao i svaki pisac koji je stvara svoje likove, tako i Ivana ima dozu ljubavi za sve njih, pa tako i za ozloglašenu Tifani koja „ima moć i privilegiju da ponižava siromašne devojčice i dečake”.
- Ta pesma me je proslavila ali i napravila kontra uslugu jer su svi mislili da sam stalno sarkastična – odgovara reperka. Kako kaže, pesma „Antifa kučke” nije plod sarkazma, a upravo na nju je najponosnija.
A ko su zapravo „Antifa kučke” danas?
- Nema ih, jer su to utopijski likovi, superheroji. One su urbane amazonke, koje obiluju ženstvenim atributima i prosto zrače seksom. Pored njih u pesmi se „pojavljuje” i taj anarho-profeministički batica. Namerno sam prenaglasila njihove osobine, baš kao što radi i karikaturista. Ipak u isto vreme, ove amazonke, antife, su aktivistkinje za ženska i socijalna prava. Baš kao i batica, koje je u „dizel fazonu”. Upravo mi je ta utopijska kontradiktornost i bila interesantna – objašnjava nam naša sagovornica, koja kaže da obožava da razbija predrasude.
- To što sam umetnik ove vrste daje mi neograničen prostor da se iskažem u najrazličitijim oblicima, a to mi je jako bitno- ističe ona.
Za nju, ultimativna sloboda je i bina koja joj daje neograničen prostor. To je njen univerzum stvaralaštva koji je od prvog trenutka doživela lično.
- Naravno da sam imala tremu kada sam prvi put nastupala. Paralisala me je do te mere da me je oslobodila. Velikim delom zbog toga što se nisam spremala, u stvari nisam ni planirala nastup, ali mi je u svoj toj gužvi u klubu neko dodao mikrofon, a mene je bilo blam da odbijem – objašnjava Ivana.
Kako kaže, publika ne voli tremaroše i sklona je da prepozna svaku nesigurnost.Ona to rešava tako što se apsolutno prepusti do te mere da zapadne u trans. U samo njoj znan univerzum u kome se nalaze samo ritam, reči i ona.
Sigurnost, kako kaže nije imala u ovolikoj količini od samog početka. Sticala ju je i vremenom i bivala sve jača.
- Osetila sam umetnika u sebi, a nisam želela da moj tekst izađe u nekoj zbirci koju niko neće pročitati. Ukazala mi se prilika da budem na sceni i ja sam to prepoznala kao šansu da se ostvarim. Nisam muzičar i niko od mojih prijatelja se nije bavio repom. Ja sam sasvim slučajno ušetala u celu tu priču i od tog trenutka, od te srede, moj život se promenio. I to drastično. U početku sam želela jedan nastup, pa jednu pesmu, pa album ... vremenom apetiti su raslli a duševna hrana mi je bio upravo taj „feedback” koji sam dobijala od publike – kaže Sajsi.
Iako joj je najveća nagrada to što je od publike dobro prihvaćena, spremna je i na loše kritike.
- Umetnik nikada sebi ne sme da dozvoli da ga na bilo koji način poremeti ignorisanje ili loše mišljenje konzumenta. Ako dovoljno veruješ u to što radiš, vremenom ćeš se dokazati i bićeš nagrađen. Umetnost je veoma subjektivna i sve je stvar ličnog doživljaja – priča Ivana i dodaje da nikada nije dozvolila da na nju previše utiču negativni komentari.
Njeno detinjstvo nisu obeležili ni ratovi, ni demonstracije, ni siromaštvo već jedino i samo muzika.
- U tom periodu mi je bilo najbitnije da mogu da kupim kasetu koju želim i uživam u njoj, dugo i apsolutno. Tada sam se dosta interesovala za pank i rok. „Azru” sam mogla da slušam satima, kao i „Obojeni program”, „Ritam nereda”, ali i „Kristale”.
Danas se, kao što nije ni tada, ne ograničava na jedan stil i zato stalno eksperimentiše i plovi raznim muzičkim vodama. Da nije Sajsi Mc, ne bi bila srećna, jer je kako kaže, ovo čime se bavi odredilo njenu sudbinu.
- Postoje ljudi koji imaju mnogo talenata, a ja dugo nisam mogla da pronađem svoj. Kada sam ga „našla” prvi put u životu sam osetila potpunu sigurnost. Pre toga sam mnogo lutala, bila sam izgubljena u svom haosu koji nas okružuje. Svesna sam svoje sreće i privilegije da radim ono što volim. To je prokleto sjajan osećaj!
