Izvor: Blic, 06.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa ponosom nosim opanak
Sa ponosom nosim opanak
'Ja sam riba koja je plivala u skrivenom malom bazenu izolovana od života i sveta, i koju su sad preneli u okean i pustili je. Prodisala sam uz ova divna bića u ovom svetu morskom. Eto, tako se osećam', kaže euforično Olivera Katarina na snimanju svog prvog filma nakon 1974. godine kada je glumila u čak četiri ostvarenja. Ova naša nekada svetski poznata glumica i pevačica tumači jednu od glavnih uloga u 'Čarlstonu za Ognjenku', filmu prvencu Uroša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stojanovića.
- Tolika količina fantastične energije na proslavi prve klape, te iskrene suze kao posledica velikog ushićenja i radosti, jedinstvo duha i ljubav u ekipi nisam doživela od 'Skupljača perja'. Videla sam suze Katarine Radivojević, ridala je kada sam zapevala 'Đelem, đelem', verujte mi. Ona je u filmu moja unuka, moje crno mače, a moje drugo mače, belo, Sonja Kolačarić, dopuzala je kao maca ispod stola da se izljubimo. To je neverovatno! Kako vam polazi za rukom da izgledate vedro kao da nastavljate tamo gde ste stali pre 30 godina?
- Šta je to bilo, šta se to nazivalo životom, teško je reći. To jeste bila patnja velika, ali ne želim da budem melodramatična i da me iko sažaljeva. Nije bilo filma, nije bilo pesme, ali je ipak bilo Olivere u ta četiri zida, žive. Ostala sam sebi dosledna. Patnja je produbila moju umetnost, spoznala sam suštinu. Život me raduje, ništa veličanstvenije od njega za mene nema. Smisao života je ljubav, a nje nema u toj pustoši. Ovde je raskoš i raj, samo treba da to vidimo. Kakva je vaša uloga u 'Čarlstonu za Ognjenku'?
- Igram duha, Veliku Boginju, koja brine o svojim unučicama. Zabrinuta sam za njihovu sudbinu jer u ratom opustošenoj Srbiji sa početka prošlog veka nema muške glave. Kako da opstane porodica kada su muškarci izginuli? Ja ih učim kako da nađu mladoženje.
Kakav recept im dajete za lov na muža?
- 'Drž ga! Uhvati ga!', uzvikujem u jednoj sceni, kada posle dugo vremena konačno ugledamo muškarca. To je glavni savet. Ali muško srce se ne osvaja samo toljagom, potrebna je i lepa haljina! Je li to neka aluzija na današnje muškarce?
- U ovim vremenima su svi usamljeni, i žene i muškarci. Trebalo bi da nađemo načina da se zbližimo u radosti i entuzijazmu. Pevate li u filmu?
- Pevam pred smrt, pre nego što se upokojim. Tako je u scenariju, ali to jako liči na mene da pevajući podnosim sve. Imate kostim vile, ali vaša kapa više liči na opanak?
- To i jeste opanak. On je simbol srpskog duha i najautentičniji predmet na svetu. Nosim ga s ponosom i dobro mi stoji. Poznavali ste i neka bolja vremena domaće kinematografije, šta mislite o ovoj danas?
- Verujem da će ovaj film vratiti zlatno doba srpske kinematografije. On je kao veliki san koji se realizuje. Kad ljudi na bogatom Zapadu čuju s kojim sredstvima radimo, ne mogu da veruju. Gledaju nas kao neke mađioničare. 'Čarlston za Ognjenku' je slika Srbije. Priča se o tome da će biti predstavljen u Kanu. Vi ste tamo već primili lovorike. Šta to kod nas privlači Zapad?
- Da, doživela sam da se Evropa zadivi pred jednim našim delom. To je bilo probijanje, Kusturica je posle nastavio da bije iz teškog naoružanja i da osvaja. Zapad nam je zanimljiv jer smo izolovani, ali pošto se upozna, splasne oduševljenje. Vraćamo se korici hleba uz emocije s prijateljima, slađoj od kavijara. Zapadu su emocije strane, ali kada im sa Balkana jedan vihor otvori srce, znaju da polude i u Kanu i u 'Olimpiji'. Gledam mlade kolege i veliko mi je ohrabrenje što nisu zavedeni šarenom lažom. Zapad je zaboravio na specijalne mirise iz Srbije. M. Graf
