Izvor: Telegraf.rs, 10.Dec.2016, 14:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SVE KONTROVERZE O NULI: Evo kako je nastao broj 0 i kako je bio povezan sa predviđanjem budućnosti

Ova interesantna brojka izaziva mnogo kontroverzi, između ostalog da bez nje nije moguće predvideti budućnost. Ali da bi se to razumelo, potrebno je prvo razumeti moć cifre "nula" kao i njeno poreklo i razvojni put.

Kako piše BBC, nula se pominjala još iz vremena Vavilona i Maja, gde se koristila u proračunavanju smene godišnjih doba. Drevni naučnici smatrali su da ona predstavlja simbol odsustva brojeva, slično kao što se i u današnja vremena nula piše na primer u brojevima >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << "102", "209" da označi upravo isto.

U Vavilonu je simbol koji je označavao nulu izgledao ovako:

Foto: Wikipedia

Bilo kako bilo, za nulu su bila potrebna dva milenijuma da bude prihvaćena kao broj, i to se desilo u Indiji. Matematičar Aleks Belos objasnio je da je to bilo očekivano.

- Ideja da ništa postane nešto već odavno je bila ukorenjena duboko u njihovu kulturu. Ako o "nirvani" mislite kao o stanju ništavnosti (u kome ne postoji ništa osim apsolutnog mira), zašto prosto ne bi postojao i simbol za to - rekao je on.

Taj simbol je nazvan "šunja" - reč koja se i danas koristi da označi "ništa" kao koncept, kao i nulu kao broj.

Foto: pixabay.com

Iako su se ostali brojevi tokom istorije dosta menjali, nula je uvek imala oblik kruga i to ne u smislu rupe, već prema indijskom misticizmu taj oblik predstavlja krug života ili "zmaiju večnosti".

U Indiji je nulu "proslavio" astronom Bramagupta u 7. veku. U matematici je počela da se koristi ne samo kao simbol ničega na određenom mestu, već i tokom računanja baš kao i svaki drugi broj.

Kada je uhvatila korene u Aziji, nula se proširila na Bliski Istok, gde je postala deo arapskog numeričkog sistema koji koristimo danas. Ali tada je naišla i na veliku prepreku jer su po Evropi besneli krstaški ratovi, i bilo šta što bi došlo iz arapskog sveta bilo bi odbačeno.

Foto: pixabay.com

U Evropi su nulu smatrali za brojku pogodnu za varanje i krašu, ali takođe i kao brojku koja je predstavljala kapiju za negativne brojeve, koji su pak simbolizovali gubitak.

Tek u 15. veku nula je prihvaćena zajedno sa ostalim brojevima, što je bilo otprilike u vreme kada je osmišljena štamparska presa. U 17. veku već je bila glavni deo Dekartovog koordinatnog sistema, koji se i danas koristi u raznorazne svrhe.

Tokom Renesanse moć nule je dostigla svoj maksimum. Tada je počelo da se istražuje kako nula može da se desli, i to istraživanje i njegovi rezultati imaju velikog uticaja na proučavanje širenja zaraznih bolesti pa sve do berzanskih proračuna i nauke.

Danas je ona postala legitiman i moćan broj, koji služi kao neiscrpna inspiracija naučnicima i ima široku primenu u svakodnevnom životu.

(Telegraf.rs)

Nastavak na Telegraf.rs...