Izvor: Blic, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S ponosom se sećam EKV
S ponosom se sećam EKV
Ivan - Fece Firči, bubnjar legendarnog sastava 'Ekatarina Velika', vratio se iz Njujorka zbog projekta 'EKV Revisted' koji će uskoro biti objavljen u izdanju PGP RTS. U želji da se ne zaboravi vrednost jedne od najpopularnijih domaćih rokenrol grupa, Firči je pomoću savremene produkcije iz Njujorka, uspeo da oživi glas Milana Mladenovića sa originalnih pesama, ali je sve pesme ponovo odsvirao, aranžirao i masterizovao. U ovom poslu pomogao mu je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << američki producent i kompozitor Sten Vinsent.
- Na projektu sam radio dve godine, a inicijalna ideja se javila još 2002. godine tokom mog poslednjeg viđenja sa Margitom kada smo maštali o tome kako bi bilo dobro da se uradi neki remiks EKV. Kada su okolnosti to dozvolile, ja sam to i uradio. Vokali su originalni, kao i struktura pesama. Aranžmani su promenjeni i više od 90 odsto instrumenata je ponovo odsvirano, a radi se o znatno produženim verzijama, pa sada najkraća pesma traje šest minuta jer je meni lično uvek nedovoljno dugo bilo nešto što je dobro. Imao sam vodič tako što sam stalno razmišljao šta bi Milan, Margita i Bojan rekli da su sada sa nama. Na albumu ima deset pesama EKV i jedna moja vinjeta. Kako objašnjavate današnju veliku popularnost EKV? U Beogradu se godinama obeležava sećanje na ovu grupu.
- To je odraz najiskrenijeg, najboljeg pristupa pravljenju muzike i kvalitetu poruke koja dolazi iz svega što je radila 'Ekatarina Velika'. To je usko povezano s tim kakvi su oni bili ljudi i logično je da je iz njihovih persona izlazila takva muzika. Za sledeći projekat planiram da u njemu učestvuje najmanje dvadeset svetski poznatih muzičara kao onih iz bivše Jugoslavije. Već imam završen veći deo tog materijala, ali zavisi od ovog albuma kada će se pojaviti sledeći. Što se mene tiče, to bi moglo već tokom leta. Ja sam najveći kolekcionar svega što ima veze sa EKV i stalno kopam da nađem nešto novo. Prekjuče sam dobio disk sa skoro hiljadu fotografija koje nikada nisu viđene.
Po čemu pamtite pokojne članove EKV Milana Mladenovića, Margitu Stefanović i Bojana Pečara?
- Sa ponosom u sebi nosim sva sećanja iz tog perioda i ovaj projekat je nastao kao slavljenje nečega što je bilo iskreno i vredno čuvanja. Dok sam bio u bendu, ja sam prosto uživao u tome. Jednostavno, živeli smo to što smo radili, a kako su godine prolazile, to je sve više dobijalo ozbiljniji značaj u mojoj psihi. Izuzetno su mi dragi brojni momenti, pogotovo oni komični. Svo troje su imali istančan smisao za humor. Bojan me zasmejavao do suza, bio je vanredno duhovit, najmanje toliko koliko i bezobrazan. Margita je bila i ostala jedna nedorečena magična stvar. Milan je bio retko jednostavan čovek, a u toj jednostavnosti neviđeno produhovljen i zarazan. Nemoguće je bilo biti pored njega, a da te nije plenilo to što je izlazilo iz njega kao osobe. Kako gledate na to da je EKV jedini bend iz zemalja bivše SFRJ čija je prva postava pokojna?
- Ne mogu da poričem tu činjenicu, kao ni da je to retka koicindencija. Ne bih se upuštao u neku filozofiju zašto i kako. Pogotovo ne na onaj način da je neka ukleta stvar u pitanju. Gadi mi se takav pogled. Možda se radi o tome da ih je pojeo period. Ne radi se samo o EKV, čitava plejada ljudi je stihijski nestala tokom tih 15 godina. Nakon albuma 'Ekatarina Velika', vi ste otišli u vojsku i niste se više vratili u bend.
- Služio sam veoma napornu JNA. Oni su za to vreme snimali 'S vetrom u lice' i tada me najviše dirnulo naše prijateljstvo. Napravili su prvu kopiju albuma, seli su u kola i došli da me posete u Rijeku gde sam bio u kasarni. U čekaonici su mi pustili album i pitali šta ja mislim. Razlog zbog kojeg se nisam vratio na svoje mesto u grupi meni je i danas nepoznat. Milan je čak i vikao na mene da prekinem sa glupiranjem i da se vratim u bend. Tako se i desio album 'Live 88' koji sam odsvirao, a nakon toga sam otišao u Ameriku. I dalje smo bili u neprekidnom kontaktu i razmenjivali smo ideje o svemu. Novosadska 'Luna', u kojoj ste takođe svirali, pre tri godine se ponovo okupila samo zbog nastupa na 'Egzitu'. Da li ćete to ponovo uraditi?
- Nemam takve planove, ali sam izuzetno srećan što se to tada desilo. Nisam mogao da verujem da se to zaista događa sve dok se nisam popeo na binu, a 'Egzit' je bio jedini način i mesto da se to uradi. Ja sam još uvek na nivou da ne plaćam da bih svirao negde. Mogu čak da povežem ove dve grupe tako što je Milan izuzetno voleo 'Lunu' i postojao je plan da se radi nešto zajedno, ali smrt je to zaustavila. Dugo živite u Njujorku, da li ste se i tamo bavili muzikom?
- Svi imamo različite periode u životu, tako da je bilo perioda kada nisam apsolutno ništa radio, a bilo je toga kada sam veoma aktivan. Sada sam u ponovo u gornjoj fazi jer sam isključivo u muzici. Inače, ja sam još davno patentirao sistem štimovanja perkusionih instrumenata. Patent je preuzet i u Americi i to je bila moja ulaznica za upoznavanje velikog broja ljudi koji su bili moji idoli kao dečaku. Njima je, sa druge strane, bilo drago da upoznaju mene koji sam napravio instrument bez kojeg danas ne bi mogle da žive. Tako me bubnjar 'Džetro Tala' molio da mu se potpišem. Oko 160 bubnjara reklamira moj proizvod, a više puta sam sedeo u sobi sa Bouvijem, Nikom Kejvom, 'Pritendersima'... Tamo ste bili u vezi sa pevačicom Marinom Perazić, ali ste se razišli. U kakvim ste sada odnosima?
- Dobrim. Tačka. Imamo dve ćerkice koje su najfenomenalnija ljudska bića. One često dolaze u Njujork. Obe su veoma talentovane i duhovite, a ne bih imao ništa protiv da rade nešto u muzici. Njih dve se zovu po mojim bendovima.
N. Džodan Pomoć Stena Vinsenta
- Sten je pomogao na mnogo nivoa. On ne zna jezik, ali ima taj senzibilitet da odredi koji je najbolji redosled pesama. Sten je u Americi priznati muzičar i kompozitor i njemu se od prvog dana dopala muzika EKV, a tokom niza godina i nakon mojih obrazlaganja šta stoji iza cele poruke - kaže Firči.
