Izvor: S media, 02.Mar.2011, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S media portal na karnevalu u Veneciji
Ako se devedesetih niste gurali kako biste ušli u gradski prevoz, onda će vas gužva na venecijanskoj rivi šokirati! Tako se najbolje može opisati karneval u najpoznatijem italijanskom gradu. Kolona turista pod maskama kreće od izlaska sa broda, negde kod pomorskog muzeja, pa sve do trga Svetog Marka. Umesto pet minuta, do Duždeve palate biće vam potrebno pola sata. Reka najrazličitijih maski kulminira ispred bazilike Svetog Marka. Ni napred, ni nazad. Gužva od koje se gubi dah, do padanja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u nesvest.
Ekipa S media portala odustaje da ovim putem dođe do mosta Rijalto, i odlučujemo da prvo odemo do Santa Marije dela Salute. Ljubazni, i manje ljubazni karabinjeri bezuspešno se trude da turistima omoguće lako kretanje. Šetamo levo-desno, malo gledamo u mapu, malo se vraćamo, fotografišemo i nekako stižemo do mosta Akademija. To je to, sad smo na pravom putu, gužva se raštrkala, a nama je slobodan put da stignemo do crkve o kojoj je pisao i Laza Kostić. Valjda je zbog toga i vole naši turisti. Da na mapi ne piše da je katolička, verovatno bi se svi krstili s desna na levo, po srpski.
U blizini ulice Campo San Vio nailazimo na malu uvučenu prodavnicu. Velikim slovima piše kapućino-jedan evro! Zamislite čak ni ne naplaćuju uslugu (koja je uglavnom skuplja od cene proizvoda). Idealno mesto za srpske turiste sa plitikim džepom. Ovaj deo grada zauzeli su umetnici, sede po klupamo, crtaju, slikaju. Zagrejani kapućinom, šetamo pored galerije u kojoj se nalazi kolekcija Pegi Gugejhajm i preko još jednog, čini nam se hiljaditog, mostića, stižemo do Santa Marije. Podjednako je impresivna spolja, koliko i unutra. Dominira ovim delom grada i što bi japanski turisti rekli odlična je za foto-bekgraund.
Već smo dobrano zašli u četvrti sat našeg boravka u Venciji, a nismo videli veći deo grada. Zbog toga odlučujemo da brodom stignemo do Rijalta i uštedimo vreme. U brodu je hladno, duva sa svih strana pa bi, ukoliko se odlučite da se vozite ovom vrstom prevoza, trebalo dobro da se zamotate. Ima još jedna caka, ukoliko vas ide više, kupite smo jednu kartu. Naime, na Rijaltu nema kontrolnog sistema, i svi izlaze na jedna vrata. Karta košta 6,50 evra, pa biste mogli dosta da uštedite i potrošite na hranu. I to smo našli povoljno, srpski nos oseti pravi miris, ali i nisku cenu. Kad predjete Rijalto, skrenite levo u drugu ulicu i tamo nađite piceriju Antico Forno. Parče je 2,50 evra i ne plaća se usluga!
Sad je počela i kiša, ali to ne sprečava ljude raznih nacionalnosti da prošetaju svoje maske. Neki nose samo krinke, na glavi, a pojedini su se odlučili za ceo komplet. Dame i gospoda, mornari, pa čak i vanzemaljci. Sve se ovo može videti u venecijanskoj gužvi. Za razliku od Rio de Žaneira ovde ne trešti samba ili rumba, ali zvuk svakako ne nedostaje. U uskim ulicama odjekuju italijanski, španski, srpski, ruski i engleski. Odjekuje smeh. Kiša je malo rasterala turiste, pa bez problema i guranja stižemo do trga Svetog Marka. Neverovatna gužva je nestala. Prava prilika za fotografisanje.
Polako pada i noć. Ostalo je još samo sat vremena do povratka. Još jedna kafica, još jedno neljubazno osoblje u kafeu, još jedno „cepanje“ po usluzi. Na kraju ponovo obilazimo glavni trg, palatu i do broda stižemo za nepunih pet minuta. Devet je sati i sada samo najuporniji šetaju maske. Da nismo ovim putem prošli jutros, pomislili bismo da smo u potpuno drugom gradu. Do narednog viđenja: Arrivederci!
Dušan Mlađenović
