Izvor: Nezavisne Novine, 03.Jun.2015, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ršumović: Narod naivan, rukovodstva nedovoljno pametna

Po scenariju Ljubivoja Ršumovića, na 30. godišnjicu od 1. juna, počelo je snimanje novog serijala kultnih "Fazona i fora".

Ova godina za Ršumovića je jubilarna i po tome jer slavi 50 godina od objavljivanja prve knjige i 58 godina od početka književnog rada.

"U poslednje vreme sve više se vraćam u te neke početke i vidim da sam sa 14 godina napisao sonetni venac jednoj devojčici u koju sam se zaljubio i skoro mi je palo na pamet da objavim knjigu koja će se zvati >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << 'Pesme koje sam pisao dok nisam bio pesnik'. Dakle, ima toliko pesama, ja bih rekao dobrih, pa sad da li je to moja neka zakasnela nostalgija ili nešto drugo - ne znam, ali sigurno se neću postideti ako objavim taj sonetni venac i potpišem ga", rekao je za "Nezavisne novine" pjesnik Ljubivoje Ršumović.

NN: Da li se radujete početku snimanja novog serijala"Fazona i fora"?

RŠUMOVIĆ: Naravno, radujem se, ne zbog sebe, ja sam na neki način i umoran od rada te vrste, nego zbog mladih ljudi, saradnika, a najviše zbog dece koja se uvek raspituju. Neki serijali su reprizirani više puta pa su deca videla te stare emisije i, naravno, interesuje ih hoće li biti novih.

NN: Da li je, po Vama, značajniji novi serijal nego prve epizode od prije 30 godina, jer danas imamo znatno manje sličnog programa?

RŠUMOVIĆ: Vi mi sad otkrivate jedan način razmišljanja o tome. Naravno, sad kad su privatovizije osiromašile u potpunosti programsku ponudu za decu, potez Televizije Vojvodine je za svaku pohvalu. U ono vreme, te daleke 1985. godine, ipak je bilo ponešto i obrazovnog programa i programa za decu koji je mogao da se gleda.

NN: Iako je tada bilo puno manje televizijskih programa nego danas...

RŠUMOVIĆ: Da, ali televizije su bile u rukama ljudi koji su imali svest. Samim tim što su trošili pare od pretplate, trošili su ih podjednako i za odrasle i za decu. Nisu odvajali gro profita za svoj džep, kao što danas rade vlasnici privatnih televizija.

NN: Matija Bećković je rekao da ste Vi jedini čovjek kojeg poznaje da ima više objavljenih knjiga nego godina. Koliko je ljubavi i neumornog rada trebalo da postignete sve što jeste?

RŠUMOVIĆ: Moj zemaljski život se sasvim izjednačio sa mojim književnim životom. Imao sam sreću da radim ono što volim i da volim ono što radim - i s jedne i s druge strane je to bila ljubav. Naravno, od tog rada pristojno živim, što takođe nije zanemarivo. E sad, taj pristojni život moguće da je mene opredelio da pišem za decu, da ne pišem neke filozofske, mračne, tajnovite i druge stvari, da se ne bavim nikakvim čarobnjaštvom, osim čarobnjaštvom koje može da obraduje decu, čarobnjaštvom srpskoga jezika i čarobnjaštvom mašte - nečim što je homo ludens u meni sačuvao od detinjstva.

NN: Ipak, u "Zdravici srpskom narodu" obraćate se više odraslima nego djeci. Šta mislite koliko Vaš narod ozbiljno shvata tu zdravicu?

RŠUMOVIĆ: Govorio sam ja i o tome, o pravu nerođene dece da budu rođena i o pravu nacije da se ne smanjuje svake godine za jedan Aranđelovac. Aranđelovac naroda, dakle, nestaje svake godine pa ne treba biti mnogo vispren matematičar da izračunate koje godine ćemo mi biti na nuli, koje godine ćemo nestati.

NN: Šta mislite, da li je to posljedica masovnog prelaska iz sela u gradove? Raša Popov je primijetio da u knjizi "Vid iz Talambasa" potajno plačete za napuštenim srpskim selima.

RŠUMOVIĆ: Ima i toga. Zapravo, sve je to urađeno posle Drugog svetskog rata na juriš i na ho-ruk, onako partizanski, kao što se i vodila u samom ratu gerilska borba. Tako je i vladavina posle rekla - hajde mi da imamo i automobilsku i vojnu i ovu i onu industriju i onda treba naroda, treba radnika. Tad narodu nije trebalo mnogo jer je već imao u svom rečniku onu rečenicu da se samo "treba dokopati državnih jasala" pa su nama roditelji govorili "školujte se i učite, da se ne mučite ko mi". Tu nije bilo pameti da se sve uradi na jedan fin način, ukidane su zemljoradničke zadruge koje su jedine seljake držale ekonomski jakim. Sada takođe ukidaju i prodaju strancima poljoprivredna dobra, tako da već sutra nećemo imati svoje, nego ćemo piti švajcarsko mleko, ješćemo danski krompir, itd. Nevolja je jer je narod naivan, a rukovodstva nedovoljno pametna. Čini mi se da se Srbija pretvorila u vatrogasno društvo: samo kada se zapali negde, mi smo složni pa idemo da gasimo, a da nešto novo uradimo, toga više nema.

NN: Šta biste poručili ministrima obrazovanja koji su, vjerujem, kao i dosta nas, rasli uz Vašu pjesmu "Au, što je škola zgodna"?

RŠUMOVIĆ: Mogao bih im poručiti da nekako pokušaju da se udružimo. Pre svega treba pročitati "Pisma iz Finske", knjigu o obrazovnom sistemu te zemlje, ili da se dokopaju nekako neke knjige o obrazovnom sistemu u Singapuru, koji je najuređeniji obrazovni sistem na svetu. Znači, da se ukine tortura nad decom koju vrši škola, da se ukinu ocene, da se puste deca da rastu, kako je to Marija Montesori rekla - da deca sama od sebe stvaraju čoveka, naravno uz neophodnu kontrolu. Mi samo treba da ih pratimo i pomažemo im u tome. E sad, taj posao ne može da se uradi preko noći, no nikad ne bi bilo kasno da se krene, kao što je Marija Montesori početkom 20. veka, kada je videla u kom je stanju obrazovni sistem u Italiji, krenula polako i dovela to u neki red i po tom redu mnoge zemlje u Evropi i danas rade.

Nastavak na Nezavisne Novine...